Djeca

Deca i književnost

Svesni smo da živimo u tehnološkom dobu kada se deca najviše vezuju za svoje telefone kao suštinske izvore informacija i ostaju uskraćena za kulturno nasleđe i iskustva koja mogu da dožive u pisanim tekstovima kako bi naučila da izbegnu negative situacije i dobiju najbolje u životu imprumut rapid. Čitajući o lošim stvarima i posledicama koje mogu da se izrode iz loših stvari, dete može da nauči iz tuđeg primera šta valja, a šta ne valja raditi u životu. A čitajući o dobrim i kvalitetnim primerima to isto dete će brzo pohvatati kako da se ispravno postavi i izvuče korist i za sebe i za širu zajednicu. Isto tako, učenjem i ponavljanjem bajki i mitova, deca održavaju vezu sa svojim predačkim nasleđem i to kod njih jača svest o pripadnosti svojoj naciji i svojim korenima.

Kako naučiti čitanje

Počinje se suštinski otprilike dve godine od rođenja deteta. U tom periodu je moguće zadržati pažnju na neko kraće vreme i najidealnije vreme je pred spavanje, kada je dete umorno, nahranjeno i okupano i sada spremno da utone u san, ali ne pre no što od vas kao roditelja dobije ljubav i pažnju kako bi se osećalo sigurno u toku noći.

Sjajno je da legnete pored svog deteta da se zagrlite i pravite kao da zajedno čitate. U početku su to one male tvrde slikovnice, vrlo jednostavne za interpretaciju i teške za cepanje, jer i to može da se desi uz malo dete credit fara adeverinta, pa se nemojte previše uzbuđivati oko takvih detalja. Kako uspete da detetu zadržite pažnju na minut ili dva, idealno pet, a to će se sigurno desiti ako je priča interesantna, možete preći na sledeći čitalački nivo.

Prva „ozbiljna“ dečija knjiga za preporuku je uvek „Pačija škola“ Jove Jovanovića Zmaja. Znate i sami da je iza ovog ozbiljnog književnika i lekara, čoveka koji je obeležio našu istoriju i kulturu, ostao i ogroman rad vezan za vaspitanje i obrazovanje najmlađih generacija. „Pačija škola“ obiluje slatkim i kratkim, vrlo melodičnim pesmicama koje deca jako lako uče i samim tim proširuju svoj rečnik. Od Juce i kuce, žabe, pataka, brate i tatinog sata, pa sve do deke i mleka, naučiće mnoga životna pravila, i to potpuno neosetno. Malo kasnije možete im puštati i epizode dečijeg serijala „Neven“, koje mogu da se pronađu online i koje su nekada davno snimane upravo po istoimenom časopisu koji je za decu Zmaj objavljivao u 19. veku.

Iskusni mladi čitalac

Sledeća odlična knjiga baš za malu decu je „Poštovana deco“ Duška Radovića. Ova knjiga je napisana maestralno po zvučnosti reči i pamti se lako kao i „Pačija škola“, pored komičnih pesmica ima i pričice o zaluđenim miševima, iznerviranim patuljicima i preosetljivim zmajevima. I jednom kada je pročitate vraćaćete se ovoj knjizi još hiljadu puta dok je i vi i vaše dete ne naučite napamet.

Od treće do recimo šeste ili sedme godine startosti deteta možete proučavati bajke i mitove sa svih krajeva sveta, a početkom osnovne škole pronađite i neke nove, ali valjane knjige. Jedna od njih je i „Zoe, devojčica sa vrha solitera“ Ane Đokić-Pongrašić, u kojoj se radi o ekipi dece koja žive u jednom od novobeogradskih solitera i njihovoj interakciji sa komšilukom. U kasnijim godinama „Hari Poter“ je uvek dobar izbor, a za njim stiže i Pračetova saga o Disksvetu, koja će deci proširiti vidike i držati ih uvek dobro raspoloženim.…

Porodični mit u religijama sveta

Dalek smo put prešli od onih vremena kada su se ljudi plašili svega, a najviše nebeskog gneva. Čini se da nas danas više plaši finansijska situacija, a za njom odmah i politička, tako da religija, makar ona ustoličena na zapadnom delu planete, počinje polako da gubi bitku sa ovim prizemnim temama. Ali uprkos brzini modernog života neka načela ostaju ipak večna za sve nas låna pengar.

Suština svake religije

U korenu svake religije je naša pozicija u odnosu na Sunce i sezonske i dnevne ritmove. Međutim, struktura religijskih učenja je zasnovana na dva najvažnija kulta čovečanstva – kultu porodice i kultu umiranja i rađanja. Kult porodice se ogleda u osnovnoj podeli na muški, ženski i neutralni deo Boga, baš kao što je trojstvo suština svega u ovom svemiru. Ako se sećate osnovnih lekcija iz fizike i hemije tada znate da je atom u stvari sačinjen iz protona, neutrona i elektrona. I svaki sitniji deo atoma ponovo podleže ovom „trojnom pravilu“. Konkretno kroz istoriju uvek smo imali oca Boga koji je strašni zaštitnik i još strašniji osvetnik, majku Boga koja ublažava, neguje i hrani, i dete Boga koje nastavlja tradiciju i istražuje dalje.

U hindu religiji prva božanska porodica je predstavljena Šivom, Parvati i Ganešom. Šiva je za razliku od judeohrišćanskih predstava vrhovnog Boga koji je stariji čovek sa bradom i sedi na prestolu na nebesima, opisan kao mlad muškarac u punoj snazi i vrlo nepredviljiv. Parvati je generalno poznata kao blaga i dobra žena, međutim njene verzije su takođe i Kali, Durga, Sarasvati i mnoge druge, koje odslikavaju različita stanja ženskog raspoloženja i njihove posledice. I tako se smatra da najagresivnije situacije i najtamnija iskustva uvek emaniraju iz ženskog principa Boga, a ne iz muškog. I baš zbog ovoga ženska božanstva su poštovana sa popriličnom dozom straha, jer ona mogu da uteše i izleče, ali isto tako i da unište.

Ganeša je njihov prvi sin i on u sebi nosi radoznalost i mudrost koja je iznad znanja. On je takođe i simbol blagostanja, pogotovo porodičnog, jer čemu spajanje muškog i ženskog principa ako ne mogu da proizvedu potomstvo i nastave svoju tradiciju u budućnost?

Zapadna strana priče

Judeohrišćanska tradicija je nastala iz drevnih sumerskih mitova uz jako oslanjanje na egipatsku tradiciju. I u Novom zavetu ponovo se srećemo sa „svetom porodicom“ koja je predstavljena Bogom ocem, Božanskom majkom i sinom Božijim, u liku Isusa Hrista. A zbog vrlo rigidnih shvatanja koja su nastala u doba raspada Zapadnog Rimskog carstva i početkom takozvanog mračnog Srednjeg veka, iz hrišćanske tradicije je nestala Bog-majka, a na njeno mesto je uveden Sveti duh u liku bele golubice, ponovo ženskog pola. U svakom slučaju i uprkos svim intervencijama hrišćanskih zvaničnika kult Bogorodice je opstao i dalje je dominantan način pokazivanja religioznosti, o čemu svedoče i nebrojeni hramovi koji su posvećeni baš njoj.

Žena koja u rukama drži bebu i muškarac koji naoružan stoji ispred njih je osnovna arhetipska slika koju nosimo u sebi još od nastanka čovečanstva. Porodica je svetinja i svi oni parovi muškaraca i žena sve do prvog početnog para naših predaka, svedoče o našoj tradiciji i to je u stvari naš zajam låna pengar utan ränta za budućnost. A u ovom uporištu se nalazi i koren svake religije.…

Rad sa tinejdžerima

Potpuno ste u pravu kada pomislite kako vaspitavanje tinejdžera može da bude velika obaveza i još veći izazov, ali činjenica koje treba da budete svesni jeste da oni zaista imaju veliku snagu i da jednom kada se ta snaga postavi u pravi tok može da postane ogromna kreativna pokretačka sila låne penger.

Za početak nije loše upoznati se sa tradicionalnim shvatanjem mladih ljudi. U plemenima koja još uvek žive po praistorijskim pravilima mladi ljudi moraju da prođu kroz postupak inicijacije. Za devojke to je trenutak kada prvi put dobijaju menstruaciju i od tada se računaju u odrasle žene. Na svečanoj ceremoniji uvode se u ženski svet i od tog momenta njima se prenose znanja o pripremanju hrane, odeće, nezi dece i pronalaženju lekovitog bilja. Mladi dečaci sa druge strane i po onoj staroj izreci: „Inicirajte momke, inače spaliće nam selo.“ odlaze u lov i u tim trenucima su izazvani da učine neko herojsko delo, jer se drugačije neće moći nazvati muškarcima. Ovo može da bude ulov poprilično velike i nezgodne životinje, strahovita fizička izdržljivost koja je testirana u teškim vremenskim uslovima ili prosto borba sa nekim drugim muškarcem.

Na ovaj način, mlađi pripadnici plemena su stavljeni pred ozbiljna iskušenja i vrlo su svesni da ih zajednica neće prihvatiti sa poštovanjem ukoliko ne ispune zahteve. Čitavo njihovo detinjstvo je suštinski koncipirano u pravcu da je čast biti odrastao pripadnik plemena ili porodice, nastaviti tradiciju i pronaći nove i bolje načine napretka za sve. A ovo je princip koji je nas kao rasu vodio ka modernizaciji kroz celu istoriju.

Međutim, današnja vremena su nam donela koncept „puberteta“ ili period usaglašavanja hormona kod mlađih ljudi i naše uverenje da ih treba pustiti da rade šta žele počinje puno da nas košta. Mladi ljudi su dezorjentisani, često destruktivni i još češće depresivni. Oni, generalno gledano, žive bez ikakvih obaveza, osim što se od njih očekuje da završe školu, usmereni su jedni na druge, a još uvek ne znaju i ne umeju da se prilagode realnom svetu i vrlo surovim uslovima opstanka koji vladaju u njemu.

Greška koja se često javlja u civilizovanom društvu je neprekidan razgovor o tekućim problemima i cela ta psihološka filozofija da se razgovorom može pronaći rešenje. Razgovor nikako nije loša stvar, ali on ne može da eliminiše frustraciju koja se skuplja nekanalisanom energijom. To može samo fizički rad koji je kombinovan sa kognitivnim procesima.

Ako u svojoj porodici gajite tinejdžera ili ako morate da radite sa njima kao predavač, najbolje rezultate ćete postići ako ih aktivirate da se fizički angažuju u nekom pravcu gde oni vide smisao. U istočnjačkim školama je potpuno uobičajeno da đaci umesto čistačica kompletno čiste svoj prostor, što uključuje i toalete i dvorišta, a redovna i dnevna fizička kultura se podrazumevaju. Uz sitne kućne poslove koje možete da im zadajete na nedeljnoj osnovi, dajte im i dan ili dva kada oni kuvaju ručak i obavezno ih uslovite da idu na treninge bilo koje vrste sporta ili plesa.

Na ovaj način vi praktično činite najbolji mogući zajam lån uten sikkerhet za njihovu budućnost, zato što će vrlo brzo uhvatiti pozitivan tok i izrašće u disciplinovane i uredne mlade ljude. A to će takođe biti početne tačke njihovih uspešnih i zdravih života kasnije.…

Plesom se zaista stiže do zvezda

Verovatno ste često imali priliku da gledate plesne parove u toku takmičenja i da se divite njihovoj koreografiji i kostimima. I sigurno ste pomislili da je taj vrhunski oblik ovog sporta nešto što vi lično teško da možete da dostignete. Ali ste pri tom zaboravili i najvažnije socijalne aspekte zbog kojih je ples i nastao u samu zoru čovečanstva.

Plesom se izražavaju osećanja slavlja, frustracije ili straha. I na samom početku pored ritualne svrhe zajedništva u plemenu ples je služio i za odabir idealnog životnog partnera. U ona stara vremena muškarci nisu imali pravo tek tako da priđu ženama i počnu romansu. Žene su pripadale svojim očevima i porodicama, i jedini način da im budete bliže bio je samo u trenucima dozvoljenih proslava. Tako su muškarac i žena imali pravo da kratko razgovaraju i da se zajedno kreću. A od same procene tog zajedničkog kretanja zavisila je i njihova budućnost kao para.

Muškarac, žena i suština njihovog odnosa

Muškarac u plesu vodi i on se uobičajeno kreće unapred dok planira sledeće korake i ima pregled nad celom teritorijom, u ovom slučaju – plesnom dvoranom. On ne samo da mora da razmišlja unapred da li će partnerki biti udobno u njegovom naručju, već mora da osmisli i budućnost kreirajući koreografiju tako da njoj bude zabavno i interesantno, i pri tom mora da kontroliše i sva kretanja oko sebe da ne bi došlo do sudaranja i nezgodnih situacija.

Za to vreme žena mora da pokaže da je sposobna da prati u ritmu svog partnera, da ga zabavi ili zainteresuje i da mu potpuno veruje, jer se ona kreće unazad i ne zna šta se dešava iza njenih leđa. Po istim ovim principima, a koji su utemeljeni u hormonalnim razlikama između mužjaka i ženke, funkcioniše i život. U tih nekoliko minuta koliko traje muzika vi možete potpuno sigurno da procenite da li bi mogli da živite sa nekim u braku i da zajedno napredujete uz zabavljanje ili nerviranje. Ako procenite da kao par niste sposobni da odigrate jedan ples kako treba, ništa loše se neće desiti. Prosto ćete se zahvaliti jedno drugom i otići da plešete sa drugim partnerima.

Socijalne dobrobiti plesa

Izbor idealnog životnog partnera je zato osnova svih plesova koji se igraju u dvoje, ali pored toga samo bavljenje ovim sportom doneće još neke vrlo važne dobrobiti. Prvo, proširićete krug svojih prijatelja sasvim sigurno, takođe i usput postaćete sigurniji u svoj nastup, način ophođenja i celokupno kretanje. Sa tim u vezi interesantno je spomenuti da najbolji borilački instruktori uvek jesu i najbolji plesači, zato što je kretanje osnova svake uspešne borbe. O tome se čak govori i u drevnom indijskom spevu Mahabharata u kome je Arđuna lično, kao najveći borac svih vremena, jedno vreme proveo kao instruktor plesa učeći dvorske dame da igraju.

Za žene sa druge strane, ples automatski dovodi do bolje forme i držanja tela, kondicija se stiče neosetno, ali uz sve to, žene disciplinovano vode računa i o svom izgledu, i zbog toga su uvek doterane i pažljivo obučene.

Sve ovo trebalo bi da vas uputi da makar pokušate i naučite osnovne korake standardnih i latino plesova, jer od socijalnih kontakata na plesnom podijumu može da zavisi i vaša poslovna karijera, kao i dalje napredovanje u životu.…

Kako prepoznati nasilje

Nasilje u porodici ili u bilo kom drugom odnosu između ljudi se nikada ne pojavljuje iznenada, niti je to pojava koja se desila jednom i više neće. Nemojte se zavaravati, niti samoobmanjivati, jer nasilni odnosi mogu da dovedu do jako teških posledica, čemu smo i svedoci u poslednje vreme.

U suštini, u nasilne odnose ulaze osobe koje su odrastale u nasilnim porodicama ili su zarad ekonomskog stanja morale da trpe mnoge muke. To nisu isključivo žene koje su imale oca nasilnika, a majku koja je trpela, žrtve vrlo često i skriveno mogu da budu i muškarci, samo što se o ovom aspektu, najviše psihološkom, najmanje i govori. Ipak generalno gledano, žene su više izložene fizičkom, a muškarci psihološkom nasilju. I gledano po obrazovnoj ravni, intelektualci više primenjuju mentalne tehnike manipulacije, dok niže obrazovano stanovništvo voli fizički da se razračunava.

Faze razvoja nasilja

Zaista su retke situacije u kojima mladić vaših snova koji je bio idealan, pažljiv i romantičan u vezi, posle venčanja iznebuha počinje da vas tuče. Ovo nije nemoguće, ali je vrlo neuobičajeno. Ono po čemu se generalizuju nasilnici su faze koje primenjuju. Na samom početku budućni nasilnik ispoljiće ljubomoru. Ovo nije ona slatka mala muška ljubomora, kada vaš partner želi da se uveri da pripadate samo njemu, već patološka priča. On će malo po malo počinjati da kontroliše svaki vaš korak, malo kasnije zabranjivaće vam da se viđate čak i sa rodbinom i prijateljicama, i na taj način će vam suziti krug kretanja. Sledeća faza je novac. U slučaju da zarađujete manje od njega postaćete predmet podsmeha zbog svog „siromaštva“ i u specijalnim ili prazničnim danima nećete moći da se nadate da ćete dobiti makar mali simbolični poklon, jer to, prosto, ne zaslužujete. U slučaju da zarađujete više od njega, pokušaće da vam uvrti u glavu osećanje krivice i istim tim osećanjem izvlačiće vam novac bez pardona.

Put bez povratka

Sledećih nekoliko faza počinju da se stapaju, kako psihološka manipulacija napreduje dalje. Bićete bombardovani osećanjem krivice šta god i kako god da uradite, a odmah za njim u srce će vam biti usađen strah. Jer, vi kao neposobna osoba možete biti i kažnjeni time što će vas nasilnik ostaviti. Ova pretnja u situaciji kada više nemate podršku porodice i prijatelja, jer ste morali da se udaljite od njih, pa vam je zatim sistematski uništavano samopouzdanje, izaziva jezu kod žrtve i ona je tada spremna za sledeće korake psihološkog maltretiranja.

I dok se u žrtvinom srcu i glavi smenjuju bezumni strahovi pomešani sa krivicom za koju joj nikada nije jasno zašto i odakle je došla, počinje direktno ponižavanje ličnosti, za kojima vrlo brzo sleduje pretnja fizičkom silom, a zatim i realno fizičko iživljavanje. Ova poslednja faza može da se okonča i kao teško krivično delo posle kog prijatelji i rodbina počnu da razmišljaju da li su ikako mogli da spreče ovakav ishod. Ali tada jeste prekasno.

Da sebe ili nekog bliskog ne bi doveli u ovu situaciju najbolje je prvo decu vaspitavati da rastu slobodna, samouverena, ali i oprezna. Tako će jednog dana na vreme moći da osete da li je neka njihova ljubavna ili prijateljska veza zdrava ili ne. A u slučaju da sumnjate da neko u vašoj blizini možda upravo preživljava faze ove vrste psihičke manipulacije najbolje je da tu osobu pokušate da vratite u zaštitni krug zajednice i tako je izvučete iz teške situacije u kojoj se nalazi, dok je još uvek vreme.…

Kako vaspitati malo dete

Sigurno ste makar jednom prisustvovali onim jako ružnim situacijama po supermarketima kada malo dete počne da divlja i histeriše zato što mama ili tata odbijaju da mu kupe nešto. I moguće je da ste mučno posmatrali slične dogodovštine u javnom prevozu. Neki od nas se u takvim trenucima obično sete one naše tradicionalne izreke da je batina iz raja izašla, dok drugi prosto zaključe da dete nije vaspitano kako treba.

Zato je najbolje početi od samog rođenja. Dete se prvo disciplinuje hranjenjem. Odmah po rođenju treba dojenje rasporediti na svaka tri sata, ne da bi se tako malom detetu dokazivalo ko je glavni u kući, već iz prostog razloga što između hranjenja može da spava neometano cela tri sata, a zatim kada je zdravo jako gladno, kako se to kaže, valjano sisa. U ista ova tri sata majčine grudi se potpuno pune mlekom tako da se oboje navikavaju na ovaj ritam. Davanje detetu da sisa kad god mu padne na pamet je loše iz više razloga. Prvo, povući će par puta, pa će zaspati, i to će tako trajati unedogled. Niti će imati ritam spavanja, što je strahovitno važno za rast u prvim danima, niti će valjano jesti. O majčinim grudima da ne govorimo. Žena mora da ima pravilan ritan praženjenja mleka i zato se grudi prazne potpuno posle svakog podoja, a za sledeća tri sata se ponovo napune.

Na ovaj način od samog početka života usvaja se prirodan ritam i nekih šest meseci kasnije beba sve manje sisa noću i privikava se na dnevno/noćni ritam. Sledeći prirodan korak jeste da svoju bebu kupate u rano veče i odmah je stavljate da spava. Nikakvi dragi gosti nisu dozvoljeni u kući posle 8 uveče i mora da se zna da je bebin odmor i san najvažnija stvar za vašu porodicu. Jednog lepog dana ponovo ćete imati svoj društveni život, ali ako ove početne dane svog deteta žrtvujete zarad sedeljki sa rodbinom i prijateljima, kasnije možete i da zažalite.

Sledeća greška koja se često čini u tim početnim godinama je davanje detetu hrane, a naročito slatkiša upravo u vreme kada ne treba da jede, a zatim slede one mučne situacije u doba obroka kada se majke dovijaju da nahrane dete redovnim obrocima. Lek za ovaj problem je jako jednostavan. Nemojte malom detetu davati bilo šta procesirano, što se prodaje u prodavnicama u kesicama ili kutijama. Spremajte prirodnu hranu i hranite dete samo u doba obroka. Ukoliko odbija da jede, nemojte se nervirati. Sklonite hranu i ne dajte mu ništa do sledećeg obroka, za koji će biti zaista gladno.

I ne zamenjujte vaspitanje televizorom ili računarom. Tih početnih pet do deset godina ima samo da prolete pred vašim očima i imaćete već psihološki potpuno formirano stvorenje ispred sebe. Zato nemojte propustiti te godine da svoje dete vaspitate tako što ćete ga učiti suštini. Pored redovnog spavanja i hranjenja, provodite vreme napolju, po svakom vremenu i istražujte zajedno. Nemojte da se fokusirate na razgovore, već na akcije, jer su to sećanja koja će dete nositi u sebi celog života.

Na ovaj način, neosetno, ali vrlo suptilno vaspitaćete svoje dete na najlakši, ali i najuspešniji mogući način.…

Fizičko vaspitanje

Većina nas počne rekreativno da se bavi nekim sportskim aktivnostima tek po završetku školovanja. Ovo je obično uslovljeno boljim izgledom, žene žele da istanje noge ili „poprave“ telo po svojim idealnim merilima, a muškarci bi da ojačaju i usput izdefinišu mišiće. U kasnijim godinama sport i rekreacija postaju delovi obaveza, pogotovo uspešnijih ljudi, jer su vrlo svesni da je dobro zdravlje osnova i dobrog života.

Međutim, problem se javlja tu gde ga najmanje očekujemo – među mladim generacijama. Deca koja odrastaju na području Balkana kao po pravilu izbegavaju predmet fizičkog vaspitanja i za ovo postoji više razloga. Kao prvi, naša deca od malena nisu učena ovom tipu svakodnevnh obaveza. Ako neko od roditelja upražnjava bilo koji tip sporta obično svoje dete ne vodi na treninge, a i ako ga vodi, dete tada samo sedi i posmatra šta se dešava, i nije mu dozvoljeno da učestvuje. Očevi generalno ne vode decu sa sobom na fudbalske, tenis ili borilačke treninge, jer ne umeju da vode računa o njima dok su fokusirani na svoje aktivnosti. Majke to mogu, ali njihovi treninzi su neki vid aerobika ili plesa, a mušku decu to obično ne interesuje, dok je za žensku takav vid naprezanja preran i prezahtevan.

Po vrtićima ne postoje obavezni dnevni termini za fizičke aktivnosti, i za razliku od severnih zemalja Evrope gde deca provode obavezno vreme na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove, na Balkanu čim počne da pada slabija kiša mališani se uvode unutra i tako su u stanju da provedu ceo dan. Zbog ovoga naši najmlađi su i zdravstveno najosetljiviji i priroda je za njih jedna velika i opasna nepoznanica.

Prvo traumatično iskustvo u školi je zbog svega ovoga upravo povezano sa časovima fizičkog vaspitanja. Ovaj predmet je od samog početka koncipiran pogrešno, pa tako umesto da se deca prvo uče pokretima koja su samo igra, a tek kasnije postaju organizovane aktivnosti, i na taj način spontano privole da se uključe i sa ljubavlju nastave dalje; ona se momentalno odbijaju i u sebi stvaraju otpor. I dok na školskim odmorima viđamo dečake kako neumorno igraju fudbal, a devojčice preskaču lastiš ili igraju, na samim časovima fizičkog se srećemo sa tom isto grupom dece potpuno nezainteresovanom i malaksalom. I iste ove situacije se ponavljaju po srednjim školama, sa tom razlikom da je sada otpor kod svakog deteta još veći, jer srednjoškolski program zahteva ocenjivanje iz oblasti parterne gimnastike.

Zaista nema ničeg lošeg u parternoj gimnastici koja je proizašla iz sokolskog pokreta još u devetnaestom veku, ali problem pravi činjenica da ona praktično ničemu ne služi osim ako dete nema nameru da se recimo bavi parkurom kasnije u životu, pa je potrebno da ume da hoda po gredi. I to je bukvalno sve. Kolut unapred ili nazad koji se uči na časovima fizičkog obrazovanja nema realnu primenu, niti sme kao takav da se izvede na ulici. Za prave padove i prave krizne situacije potrebno je naučiti borilačka prevrtanja, ali kao da niko nema sluha za ovo. Biomehanika borilačkih veština, zatim orjentalni tipovi istezanja, plesne koreografije i mnoge druge aktivnosti mogle bi jako dobro da se iskoriste i zainteresuju decu da se bave svojim telima i da ih poštuju, ali je za ovo potrebno iz korena promeniti i ovaj deo školskog programa.…

Izazov našeg školstva

Budimo iskreni, sistem obrazovanja kako je koncipiran pre par stotina godina više nije odgovarajući nigde u svetu, i nismo samo mi ovde na Balkanu pod uticajem zastarelih načela obrazovanja, ali se u ovim krajevima izuzetno oseća u ekonomskom i psihološkom smislu kako su loši efekti ovog tipa edukacije i koliko bi trebalo da se što pre prilagodimo zahtevima novog doba ne bi li se izvukli iz beskrajno duge ekonomske krize.

Organizacija obrazovanja

Suočeni smo sa činjenicom da se naše škole još uvek ravnaju po principu da će osoba završiti svoje obrazovanje, pronaći posao i provesti svoj radni vek radeći samo jednu stvar i za svoj rad biti nagrađena po zakonima utvrđenim socijalnim merilima. Problem je samo u tome što ovo pravilo ne važi već duže od jednog veka.

Danas se od mladog čoveka očekuje da već u toku školovanja počne da razmišlja o svojoj finansijskoj budućnosti, da ulaganje u penzioni ili osiguravajući fond ne sme da bude jedini izvor prihoda u starosti i da niko nije rođen da radi samo jedan tip posla u toku celog svog života. Takođe, svakog dana možemo da čujemo priče o uspešnim ljudima koji su prekinuli svoje školovanje da ih ne bi kočilo u toku izgradnje poslovne imperije, a da bi kasnije ulagali ogrome svote novca u obrazovanje sopstvene dece šaljući ih u specijalne škole sa fantastičnim kredibilitetom u bilo kom kraju sveta.

Kako uspeti u životu

Naravno da nije suština u novcu, i naravno da još uvek važe načela dobrote, socijalne pravde i stremljenja ka novim prodorima u nauci, tehnologiji i umetnosti. Ali onaj ko ima novac ima i moć, i što pre naučimo našu decu da razmišljaju tržišno – to će bolje proći u životu. Uz ovu činjenicu naravno ne treba zaboraviti da smo svi mi na Balkanu predugo živeli u državama socijalističke orjentacije, i da smo se navikli da se država brine o našim platama, stanovima i svim ostalim potrebama. A to je u realnim uslovima neodrživo. Decu treba vaspitavati da niko osim njih samih neće moći da im obezbedi krov nad glavom, hranu i lekove u slučaju potrebe. Sve će morati sami. I što pre usvoje ovu filozofiju to će im kasnije biti lakše da prihvate životne istine.

I uopšte nije bitno da li je neko talentovan za baletski ples, slikanje, grafički dizajn, vožnju gradskog autobusa ili berzansko poslovanje, bitno je naučiti te mlade ljude da misle, da logički koncipiraju svoju budućnost bez obzira na to koji tip posla ih trenutno najviše privlači. U našim školama, osnovnim i srednjim, gubi se jako puno vremena na priče o temama koje odavno nisu ni bitne ni primenljive u realnim uslovima. Sami predavači se nalaze van potreba novog vremena i ne znaju šta je to bitno, pa se tako umesto modernih tipova programiranja uče odavno zastareli programski jezici, unutar predmeta kao što su građansko ili versko vaspitanje deca pretežno spavaju, a tu negde za njima kaskaju i socijalne nauke.

Naša deca danas ne znaju osnove geopolitike, od koje poslovni uspeh najviše zavisi, ne umeju da plasiraju svoje ideje, da ih razvijaju u isplativom pravcu, da planiraju svoju budućnost. Diplome služe samo pro forme, a realni život počinje tek pošto se oslobode lanaca škole i shvate da će tek sada morati zaista da uče prave stvari.

Vreme nam ističe i nove generacije su zbog našeg odugovlačenja mentalno zakinute i nesposobne da krenu dalje. A efekti se itekako ogledaju u ekonomijama država na Balkanu.

Kvalitetne i interesantne knjige za čitanje u zimskim noćima

U vreme kada se knjige generalno govoreći jako slabo čitaju, klasici polako padaju u zaborav, a najčešća popularna izdanja jesu praktično slikovnice za odrasle i to u formi kolekcija fotografija neke slavne ličnosti, slavne po svojim zaslugama u oblasti pop-kulture, a ne zbog nauke ili tehnologije; ili još češće priručnici za šminkanje, jedan pisac se posebno izdvaja kako brojem prevedenih i prodatih primeraka svojih dela, tako i kvalitetom svog literarnog izražavanja.

Teri Pračet koji je preminuo pre nekoliko godina iza sebe je ostavio fantastičan opus serije romana o Disk-svetu. Iako su napisani u formi akcionih, komičnih, ali vrlo mudrih dela, ove knjige mogu da čitaju i deca od deset, kao i deca od devedeset godina starosti. Njegov stil je pitak, mašta mu je fascinantna, a svojim znanjem je pokrio maltene sve oblasti ljudskih vrhunaca filozofije, religije, tehnologije, kosmologije ili bilo čega što može da vam padne na um.

Na Disk-svetu koji je u stvari ravna ploča kružnog oblika, koju nose četiri slona, a koji opet stoje na leđima džinovske kornjače koja plovi kroz svemir, možete se susresti sa pomalo izvrnutim situacijama u odnosu na one na koje ste navikli, ali to je potpuno u redu, zato što ovaj Pračetov svemir postoji u sasvim drugoj dimenziji Multiverzuma. Često ćete sresti čarobnjake sa Nevidljivog univerziteta, kao i opake Lenkrške veštice, planinske monahe koji krive i kontrolišu vremenske diskontinuitete, vilenjake, ostarele varvare, Smrt lično, retke klačanske slatkiše, kao i borbe između bogova.

Iako sve ovo deluje poprilično detinjasto, za obrazovanije i načitanije osobe, Pračetove knjige su izvor i podsećanje na sva naša znanja i mitove samo kroz uvrnute situacije i istovremeno duboko ulaženje u suštinu stvari događaja koji su vrlo aktuelni u današnje vreme. Tako je njegov roman iz ove serije „Mali bogovi“ u stvari omaž grčkoj filozofskoj tradiciji u kombinaciji sa srednjovekovnom hrišćanskom ideologijom. I zaista, niko na ovoj planeti ne bi bio u stanju da tako majstorski, i tako komično, ali i tako istinito, poveže ove dve teme.

Ukoliko vas interesuje da poniknete u tajne opere i misterioznih ubistava za vas je „Maskarada“, a ako ste ljubitelj rokenrola „Duševna muzika“ je tu da vas na vrlo čudan način prebaci u paralelni univerzum iz posleratnog doba. „Dame i gospoda“ će vas ubediti da su vilenjaci ipak zli i da izmišljeni mit ima snagu da običnu ženu transformiše u heroja nacije, a „Svetlost čudesnog“ će vas detaljnije uputiti u sve radosti turizma u današnje vreme.

Pračetove knjige su pitke, uzbudljive i nadahnjujuće. I bez obzira na to koliki je vaš stepen opšteg obrazovanja pronaći ćete u njegovim delima savršenu literarnost i fenomenalne tokove pripovedanja. I moći ćete sebi da prekratite vreme u prevozu ili čekaonicama, ali i da uz pažljivo skuvanu šolju čaja provedete fantastično veče u dugim zimskim mesecima. Mnoge njegove knjige iz ovog serijala mogu da se iznajme po bibliotekama, tako da praktično čak nećete imati ni izgovor da trenutno nemate novca za kupovinu. Pozajmite samo jednu, bilo koju, jer je nebitan redosled čitanja, i uverićete se posle par minuta da je pred vama u suštini vrhunsko delo vrhunskog pisca sa početka ovog veka.…

Borilačka načela

oslednjih godina, i to najviše pod uticajem kompjuterskih igrica i filmova koji se pretežno bave mitološkim pričama, mlađi ljudi, ali i svi ostali su sve više počeli da se okreću borilačkim veštinama. I ovaj trend je vrlo pozitivan zato što prvenstveno utiče na poboljšanje zdravlja, ali sa sobom nosi i mnoge druge važne dobrobiti.

Ako ste zainteresovani da uđete u borilački svet, ali vam ništa nije poznato, možda je najbolje da shvatite neka osnovna pravila. Postoje veštine koje su nastale pre jednog, dva ili dvadeset vekova. I ovo su tradicionalne odbrambene tehnike. Najpoznatije su one koje dolaze sa istoka kao što su tai boks, boks stil borbe u kojoj se koriste udarci i rukama i nogama, kali-eskrima, veština koja se zasniva na borbi palicama i noževima, zatim razne vrste borenja najčešće rukama kao što su karate ili aikido, i koje poseduju specifične tipove hvatova ili poluga, parterne borbe kao što je grčko-rimski stil rvanja, a koji je danas daleko popularniji u formi greplinga ili brazilske džiudžice, i mnoge druge veštine.

Pored ovih tradicionalnih, koji su karakteristični i po dodeli zvanja ili pojaseva, jasnoj hijararhiji i određenim ritualnim načinima počinjanja i okončavanja borbi, postoje i moderni sistemi borenja od kojih su dva najznačajnija u svetu ruska Sistema i izraelska Krav maga. Ova dva tipa obuke su takozvani integralni načini borenja koji u sebi sadrže najbitnija učenja drevnih veština i potpuno odbacuju hijerarhiju i ritualno utvrđen tok borbe. Od polaznika se očekuje da su spremni da se bore na bilo kom tipu terena, pod bilo kojim dnevnim i klimatskim uslovima i u bilo kojoj vrsti odeće, a najpogodnija je ona koja se nosi stalno, u „civilnim“ uslovima.

U toku integralnih obuka polaznici uče suštinske zahvate iz različitih veština, pa se tako poluge uče iz aikida, bacanja ili obaranja iz džuda, borba palicama iz eskrime, za borbu na tlu je zadužena brazilska džiudžica, a uz sve to se obrađuju i napadi i odbrane od noža, vatrenog oružja, davljenja i borbe priručnim oružjem. I naravno sve situacije se obrađuju u različitim sredinama kao što su prevozna sredstva, liftovi ili specifični tereni.

Ove dve vrste obuka, ruska i izraelska, koje poprilično liče jer je biomehanika tela ista za sve nas, u početku su bile rezervisane samo za specijalne jedinice vojske, međutim krajem prošlog veka pokazane su i civilima i sada stiču svetsku popularnost. One nisu samo praktične samo kao brza obuka za sopstvenu odbranu, ove veštine takođe uče i neke vojne principe procene prostora i raspoređivanja položaja što ume da bude vrlo značajno u slučaju da je više ljudi ili dece napadnuto istovremeno. U takvim situacijama osoba koja poznaje integralnu borilačku veštinu reagovaće kao pravi vojnik raspoređujući ostale ugrožene osobe na najpogodnije pozicije. I ova vrsta obrazovanja zato postaje vrlo korisna i za sve ostale članove zajednice.

Pored samog borenja, ova dva stila integralnih veština takođe uče i način disanja u situacijama povećanog psihičkog pritiska i osnove pružanja prve pomoći. I zato, ako još uvek niste, možete doći da pogledate kako izgleda obuka u toku treninga i odlučiti da li je to sport za vas. U svakom slučaju, borilačko obrazovanje uvek može da se pokaže korisnom veštinom i u mnogim drugim životnim situacijama.…