Djeca

Pravi značaj predmeta Poznavanje prirode

Na Balkanu je uobičajeno da deca u osnovnoj školi imaju predmet Poznavanje prirode i društva, koji se posle trećeg razreda obično razdvaja na Poznavanje prirode i Poznavanje društva. Poznavanje društva se bavi generalno suštinom porodice, nekim osnovama nacionalne istorije, kao i situacionim rešavanjem problema, kao što su na primer zvanje hitne pomoći ili vatrogasaca u slučaju potrebe.

Ono što je glavni nedostatak predmeta Poznavanje prirode je što se u suštini odvija skoro uvek unutar učionice i tako deca ostaju uskraćena za pravi osećaj prirodnog okruženja u kome odrastaju. Za razliku od naroda severne Evrope  – préstamos online rapidos de México – koji se trude da svoju decu što više odgajaju napolju i pripreme za sve vrste situacija koje mogu da im se dese u životu, balkanski narodi teže da decu previše zaštite i time im praktično čine medveđu uslugu.

Nekoliko godina ranije na ovom području svi smo se čudili kako to da u nekom vrtiću u Belgiji, na primer, decu povedu u šumu. Ona tamo naberu jabuke, pa se vrate u sam vrtić, očiste te jabuke pravim noževima, umese testo i ispeku pitu od jabuka, koju naravno i pojedu. Za nas, koji živimo južnije, bilo je nezamislivo vodati decu van naseljenog mesta, dati im pravi nož u ruke i pustiti ih da spreme bilo koje jelo koje će konkretno i da pojedu. I ako su belgijska deca sposobna da izvedu sve ovo, zašto smo skloni da previše zaštićujemo našu decu i time im otežavamo ulazak u svet odraslih?

Poznavanje prirode je pravi predmet koji može da omogući redovne boravke napolju. Pa čak i da u blizini škole ne postoji neka šuma ili reka, još bolje, uvek može da se pronađe obližnji park i proučavaju biljke koje su najzastupljenije u tom kraju, ptice, sitne životinje i insekti. Mi smo praktično okruženi lekovitim biljnim vrstama i nije potrebno da neko bude školovani herbalista kako bi detetu pokazao šta je to maslačak, kako može da se koristi nadzemni deo biljke za jelo i cvetovi čak za kolače, a koren za sušenje i čaj. Druga česta i potpuno sigurna biljka je bokvica, koju u slučaju uboda insekta ili neke manje ogrebotine dete može da uzbere list, malo ga sažvaće i stavi na bolno mesto. Ne treba trošiti ni reči na silno rascvetalo drveće lipe u toku kasnog maja i juna, a čije cveće može da se uzbere i osuši za čaj.

Pored toga lekcije iz ovog predmeta mogu odlično da se savladaju prostim odlaskom sa detetom na pijacu i razgovorom sa prodavcima koji se svakako bolje razumeju u ovu materiju. Ovo je važno i zbog činjenice da deca treba da znaju koju hranu tačno jedu, da im se detinjstvo ne bi svelo na hamburgere sa krompirićima ili picu, préstamos sin checar buro de credito. Zainteresovanim biranjem povrća, mesa i mlečnih proizvoda uz prisustvo deteta, uspećete na najlakši i najbrži način da ga naučite kako se biljne vrste smenjuju u toku godine, koliko ih puno ima i šta je to, u stvari, kvalitetetna ishrana.

Pored toga, ukoliko imate mogućnosti, svakako deci obezbedite kućnoog ljubimca, jer će pored vernog prijatelja, lako naučiti kako da se brinu o nekom drugom i naravno, kako da ne provode sate i dane družeći se samo sa telefonom ili računarom.…

Muževi i žene – večita tema

Dvadeseti vek je doneo mnoge prodore na polju nauke i tehnologije, ali isto tako i na polju socijalnih istraživanja i promena koje su brzo sledile promene uslova života. Porodica se kao i uvek prva našla na meti ovih promena i zarad očuvanja ekonomske stabilnosti sve više žena je ušlo u tržišnu trku razapinjući se između obaveza koje imaju prema deci i mužu, i obaveza koje moraju da ispunjavaju na poslu. Nekada je muškarac bio taj, u najčešćem broju slučajeva, koji je izlazio u „spoljašnji“ svet i donosio svojoj porodici novac ili hranu. Na ženi je bilo da uređuje „unutrašnji“ svet tako što se brinula o higijeni, hrani i vaspitanju dece. Ali pravila su se promenila i porodice su počele da se raspadaju.

Žena koja se našla razapeta sada balansirajući između ova dva sveta počela je da pronalazi utehu u feminizmu koji je svoj vrhunac dostigao u drugoj polovini prošlog veka. Ovaj pokret je imao pravo kada je isticao ekonomsku neravnopravnost i potrebu žene da ima vremena i za sebe i svoje potrebe. Ali klatno promena se zanelo malo više i žene su platile danak u onim situacijama kada su zarad svojih potreba ostajale bez bračnog partnera ili su bile primorane da same vaspitavaju i podižu decu. Mnoge generacije takve dece su odrastale samo sa jednim roditeljom, što je posledično oblikovalo njihove karaktere u pravcu usamljenih života.

Poslednjih godina pravac promena se vraća nazad ka porodici i ljudi sve više uviđaju da je zajednica žene i muškarca nešto čime smo programirani od strane biologije, što ume da bude naporno i izazovno, ali je isto tako i prirodno i zaštićujuće za oba partnera u zajednici.

Pre više od 12 godina objavljena je knjiga dr. Lore Žlesinger „Pravilna nega i ishrana muževa“. I iako ovaj naslov nosi određenu komičnu konotaciju, knjiga je odlično napisana prenoseći iskustva ove doktorke tokom radijskih emisija sa direktnim uključivanjem slušalaca i tokom zakazanih sesija u njenoj ordinaciji. U previše slučajeva žene su se žalile na ponašanje svojih muževa, potpuno prenebregavajući činjenicu da same mogu da utiču na njih. Koristeći dobru organizaciju kućnih poslova i svesnost da je njihova porodica, a naročito muž, najvažnija stavka u životu, važnija od prijateljica, majke ili gubljenja vremena, velika većina ovih žena uspela je da postigne bračnu harmoniju i „saradnju“ sopstvenog muža.

Naravno da postoje situacije fizičkog i psihološkog nasilja koje se javljaju u nekim porodicama, ali u ovoj knjizi se spominjuju uobičajene frustrirajuće situacije i najefektivnija rešenja za njih. Uz malo više pažnje prema potrebama svog muža, više nežnosti i svakako poštovanja, svaki „standardni“ suprug će se brzo iz mrzovoljnog i nesaradljivog čoveka u prolazu pretvoriti u divnog, snažnog i romantičnog muškarca. Knjiga je napisana u duhovitom, realnom tonu, sa mnoštvom primera za svaku situaciju i odličnim rešenjima kada su umešana deca, njena ili njegova familija ili prijatelji i sve što može da vam padne na pamet.

Ako je vaš brak ušao u kolotečinu i osećate kao da se ne razumete, ili ako tek planirate da uđete u brak, a želeli bi da ta zajednica izgleda i funkcioniše lepo do kraja života, ovo je knjiga koju svakako treba da pročitate i to nekoliko puta.

Da biste pronašli više članaka na ovu temu, posjetite http://www.penge247.dk/.…

Vaspitanje ili programiranje

Srbija je država koja je puno propatila u proteklih više od dve decenije i generacije koje su odrastale u tom periodu sankcija, bombardovanja i siromaštva su zaista bile zakinute za bezbrižno detinjstvo i valjano obrazovanje. I iako se naša država suočila sa činjenicom da je njen obrazovni sistem neadekvatan modernim potrebama društva i više nego zastareo, zakoni koji se tiču ove oblasti se vrlo sporo ispravljaju i teško da će se nešto promeniti na bolje – više informacija pročitajte ovdje. Ali ako jeste roditelj ili mlada osoba koja želi da sebi trasira put uspeha prva stvar na koju treba da obratite pažnju jeste stanje sopstvene svesti.

Predugo smo kao nacija bili čuvani od neprijatnih situacija živeći u lepo uređenom socijalističkom društvu u kome je neko na vrhu vlasti brinuo da svako ima posao, stan i zdravstvenu zaštitu. I to je bilo u redu, samo što je u uslovima tržišne privrede nemoguće za duže održavanje. Krizne godine su nas naučile da moramo da budemo brzi i snalažljivi, inače ćemo završiti u siromaštvu ili radeći za nekog drugog pod teškim uslovima. Glavni problem koji se još uvek javlja je da smo bukvalno bili „programirani“ da je život fer i da uvek postoji neko kome možemo da se žalimo ako nešto nije pravedno. I mnogi od nas provode godine svog života žaleći se i uporno pokušavajući da kritikuju bilo koji novitet, samo da bi zadržali stanje onakvo kakvo jeste. A to je i ekonomski i biološki neodrživo.

Mlade generacije su okarakterisane kao nepismene i nedovoljno obrazovane, ali i oni koji jesu obrazovani ne mogu da se uklope u društvo i pronađu uspeh. Naravno, da nisu svi rođeni da budu biznismeni niti proizvođači, i svakom društvu su potrebni naučnici, inovatori, inženjeri, lekari, umetnici i ljudi koji će se brinuti o administraciji i očuvanju zakona, ali od biznisa i proizvodnje sve počinje.

U slučaju da ste mladi ili imate malo dete kome želite najbolje u životu, nemojte ga preterano štititi i pokušajte da ga od malih nogu naučite da radi, ali da radi pametno kako bi se njegov rad jednog dana isplatio. Prvenstveno ga naučite da misli, da se pozicionira u društvu što bolje i da uvek pred očima ima više opcija, i naravno bira onu najisplatljiviju. Od jadikovanja kako je nekada bilo bolje nema zaista ništa. Ali od discipline i fokusa itekako ima koristi.

Ako naučite svoje dete od malih nogu da pospremi za sobom, da samo sebi spremi obrok, da ga nije sramota da zatraži pomoć ili informaciju, budite sigurni da ste pola posla već savršeno dobro uradili. Izbor da li će kasnije studirati ili ne, pokrenuti ovu ili onu ideju je manje bitan. Greške će se uvek dešavati i na greškama se najbolje uči; ali isto tako ovakav mlad čovek će umeti da proceni da li mu se uopšte isplati da studira godinama ili od novca namenjenog studijama pokrene svoju kompaniju. Nisu sve situacije i ljudi isti, ali ako uspemo da izvučemo mlade generacije iz učmalosti i depresije prvenstveno radom za početak u sopstvenoj kući, kao nacija možemo da se nadamo skorom prosperitetu, jer lakši put od ovog zaista ne postoji.

Hvala alfalainaa za veliku zaraste u dobijanju informacije potrebne za ovaj članak!…

Fizička kultura za najmlađe

Svaki roditelj se u jednom trenutku zapitao kada je i da li je pravo vreme da dete počne da trenira neki sport, i da li je uopšte dete talentovano i valja li ga terati da radi nešto što u suštini ne želi. Ali ove dileme su uslovljene našim modernim načinom života i dešavaju se zato što zaboravljamo osnovne postulate materjalnog sveta. Mi jesmo kreirani da bi se kretali i bilo koji oblik pokretanja je uvek dobrobitan za telo.

Mala deca su u svakoj sekundi preplavljena produkcijom hormona rasta i ovo ih čini stalno razigranim i raspoloženim. Nama odraslima to može da izgleda zamorno, ali je vrlo bitno da shvatimo da ovu nepresušnu dečiju energiju treba da uputimo u dobrom pravcu, inače će se pretvoriti u destrukciju. Setite se samo koliko puta ste mogli da vidite nečije dete kako histeriše ili prosto divlja na javnom mestu, dok roditelj pokušava da primeni sve moguće psihološke pristupe i ubeđivanja, ili na kraju krajeva ne radi ama baš ništa nadajući se da će situacija da se promeni sama od sebe.

Od psiholoških tehnika nema neke valjane pomoći u tim mladim godinama. Potrebno je, ne da gušite tu energiju, već da je usmerite kako bi samo dete jednom kada odraste umelo da se nosi sa živtnim stresovima.

Još dok nije prohodalo, već samo puzi, možete početi da učite svoju bebu raznim igricama sakrivanja ili jurenja po sobi. Malo kasnije kada već hoda, slobodno se igrajte napolju, ali na mekanoj i sigurnoj podlozi, svih onih igrica prevrtanja, skakanja, svega što može da prati sa loptom ili nekim zgodnim pomagalom. Od treće i četvrte godine situacija se drastično menja u korist dečije koordinacije nad sopstvenim telom, pa tada treba da iskoristite sve čari gimnastike koju možete da izvedete zajedno u parku, grupnih igara i takmičenja. Uz ovo uvek dobro dođe i oprezno i od vaše strane kao roditelja, kontrolisano penjanje po drveću ili penjalicama na igralištu.

Negde od pete godine potrebno je da detetu pokažete šta sve postoji u svetu kreativne „zabave“ i u čemu može da učestvuje, a ne samo posmatra, jer je to deci zaista uvek dosadno. Odvedite svoje dete u plesnu školu, na čas baleta, ali ne zaboravite da odete i na čas aikidoa, karatea, atletike, plivanja ili tenisa. Sport nije i ne treba da bude skup, i ukoliko nemate novca ili vremena da samo sedite i čekate da se detetu završi trening, pronađite klub u kome možete da vežbate zajedno ili odvojite par dana u toku sedmice kada ćete u obližnjem parku da vežbate zajedno.

Na ovaj način družićete se vrlo kvalitetno, dete će imate poverenje u vas, a o zdravstvenim dobrobitima za celu porodicu ne treba trošiti ni reči. Borilačke veštine su uvek dobar izbor i za dečake i za devojčice, jer će ih naučiti da dišu pravilno, da se nose sa stresom i da poštuju svoje protivnike. A to su kvaliteti koji će im biti korisni i u kasnijim godinama života. Dečiji sportski timovi, u zavisnosti od specijalizacije, obično rade sa najmlađima od 5 pa sve do 10 ili 12 godina starosti. Nikada nije prekasno da se uključite ili da uključite dete u sportsku aktivnost, ali donja granica zavisi od sposobnosti koordinacije pokreta i sposobnosti da dete prati i ispunjava zahteve instruktora.

Hvala u Meksiko!…

Deca i književnost

Svesni smo da živimo u tehnološkom dobu kada se deca najviše vezuju za svoje telefone kao suštinske izvore informacija i ostaju uskraćena za kulturno nasleđe i iskustva koja mogu da dožive u pisanim tekstovima kako bi naučila da izbegnu negative situacije i dobiju najbolje u životu imprumut rapid. Čitajući o lošim stvarima i posledicama koje mogu da se izrode iz loših stvari, dete može da nauči iz tuđeg primera šta valja, a šta ne valja raditi u životu. A čitajući o dobrim i kvalitetnim primerima to isto dete će brzo pohvatati kako da se ispravno postavi i izvuče korist i za sebe i za širu zajednicu. Isto tako, učenjem i ponavljanjem bajki i mitova, deca održavaju vezu sa svojim predačkim nasleđem i to kod njih jača svest o pripadnosti svojoj naciji i svojim korenima.

Kako naučiti čitanje

Počinje se suštinski otprilike dve godine od rođenja deteta. U tom periodu je moguće zadržati pažnju na neko kraće vreme i najidealnije vreme je pred spavanje, kada je dete umorno, nahranjeno i okupano i sada spremno da utone u san, ali ne pre no što od vas kao roditelja dobije ljubav i pažnju kako bi se osećalo sigurno u toku noći.

Sjajno je da legnete pored svog deteta da se zagrlite i pravite kao da zajedno čitate. U početku su to one male tvrde slikovnice, vrlo jednostavne za interpretaciju i teške za cepanje, jer i to može da se desi uz malo dete credit fara adeverinta, pa se nemojte previše uzbuđivati oko takvih detalja. Kako uspete da detetu zadržite pažnju na minut ili dva, idealno pet, a to će se sigurno desiti ako je priča interesantna, možete preći na sledeći čitalački nivo.

Prva „ozbiljna“ dečija knjiga za preporuku je uvek „Pačija škola“ Jove Jovanovića Zmaja. Znate i sami da je iza ovog ozbiljnog književnika i lekara, čoveka koji je obeležio našu istoriju i kulturu, ostao i ogroman rad vezan za vaspitanje i obrazovanje najmlađih generacija. „Pačija škola“ obiluje slatkim i kratkim, vrlo melodičnim pesmicama koje deca jako lako uče i samim tim proširuju svoj rečnik. Od Juce i kuce, žabe, pataka, brate i tatinog sata, pa sve do deke i mleka, naučiće mnoga životna pravila, i to potpuno neosetno. Malo kasnije možete im puštati i epizode dečijeg serijala „Neven“, koje mogu da se pronađu online i koje su nekada davno snimane upravo po istoimenom časopisu koji je za decu Zmaj objavljivao u 19. veku.

Iskusni mladi čitalac

Sledeća odlična knjiga baš za malu decu je „Poštovana deco“ Duška Radovića. Ova knjiga je napisana maestralno po zvučnosti reči i pamti se lako kao i „Pačija škola“, pored komičnih pesmica ima i pričice o zaluđenim miševima, iznerviranim patuljicima i preosetljivim zmajevima. I jednom kada je pročitate vraćaćete se ovoj knjizi još hiljadu puta dok je i vi i vaše dete ne naučite napamet.

Od treće do recimo šeste ili sedme godine startosti deteta možete proučavati bajke i mitove sa svih krajeva sveta, a početkom osnovne škole pronađite i neke nove, ali valjane knjige. Jedna od njih je i „Zoe, devojčica sa vrha solitera“ Ane Đokić-Pongrašić, u kojoj se radi o ekipi dece koja žive u jednom od novobeogradskih solitera i njihovoj interakciji sa komšilukom. U kasnijim godinama „Hari Poter“ je uvek dobar izbor, a za njim stiže i Pračetova saga o Disksvetu, koja će deci proširiti vidike i držati ih uvek dobro raspoloženim.…

Porodični mit u religijama sveta

Dalek smo put prešli od onih vremena kada su se ljudi plašili svega, a najviše nebeskog gneva. Čini se da nas danas više plaši finansijska situacija, a za njom odmah i politička, tako da religija, makar ona ustoličena na zapadnom delu planete, počinje polako da gubi bitku sa ovim prizemnim temama. Ali uprkos brzini modernog života neka načela ostaju ipak večna za sve nas låna pengar.

Suština svake religije

U korenu svake religije je naša pozicija u odnosu na Sunce i sezonske i dnevne ritmove. Međutim, struktura religijskih učenja je zasnovana na dva najvažnija kulta čovečanstva – kultu porodice i kultu umiranja i rađanja. Kult porodice se ogleda u osnovnoj podeli na muški, ženski i neutralni deo Boga, baš kao što je trojstvo suština svega u ovom svemiru. Ako se sećate osnovnih lekcija iz fizike i hemije tada znate da je atom u stvari sačinjen iz protona, neutrona i elektrona. I svaki sitniji deo atoma ponovo podleže ovom „trojnom pravilu“. Konkretno kroz istoriju uvek smo imali oca Boga koji je strašni zaštitnik i još strašniji osvetnik, majku Boga koja ublažava, neguje i hrani, i dete Boga koje nastavlja tradiciju i istražuje dalje.

U hindu religiji prva božanska porodica je predstavljena Šivom, Parvati i Ganešom. Šiva je za razliku od judeohrišćanskih predstava vrhovnog Boga koji je stariji čovek sa bradom i sedi na prestolu na nebesima, opisan kao mlad muškarac u punoj snazi i vrlo nepredviljiv. Parvati je generalno poznata kao blaga i dobra žena, međutim njene verzije su takođe i Kali, Durga, Sarasvati i mnoge druge, koje odslikavaju različita stanja ženskog raspoloženja i njihove posledice. I tako se smatra da najagresivnije situacije i najtamnija iskustva uvek emaniraju iz ženskog principa Boga, a ne iz muškog. I baš zbog ovoga ženska božanstva su poštovana sa popriličnom dozom straha, jer ona mogu da uteše i izleče, ali isto tako i da unište.

Ganeša je njihov prvi sin i on u sebi nosi radoznalost i mudrost koja je iznad znanja. On je takođe i simbol blagostanja, pogotovo porodičnog, jer čemu spajanje muškog i ženskog principa ako ne mogu da proizvedu potomstvo i nastave svoju tradiciju u budućnost?

Zapadna strana priče

Judeohrišćanska tradicija je nastala iz drevnih sumerskih mitova uz jako oslanjanje na egipatsku tradiciju. I u Novom zavetu ponovo se srećemo sa „svetom porodicom“ koja je predstavljena Bogom ocem, Božanskom majkom i sinom Božijim, u liku Isusa Hrista. A zbog vrlo rigidnih shvatanja koja su nastala u doba raspada Zapadnog Rimskog carstva i početkom takozvanog mračnog Srednjeg veka, iz hrišćanske tradicije je nestala Bog-majka, a na njeno mesto je uveden Sveti duh u liku bele golubice, ponovo ženskog pola. U svakom slučaju i uprkos svim intervencijama hrišćanskih zvaničnika kult Bogorodice je opstao i dalje je dominantan način pokazivanja religioznosti, o čemu svedoče i nebrojeni hramovi koji su posvećeni baš njoj.

Žena koja u rukama drži bebu i muškarac koji naoružan stoji ispred njih je osnovna arhetipska slika koju nosimo u sebi još od nastanka čovečanstva. Porodica je svetinja i svi oni parovi muškaraca i žena sve do prvog početnog para naših predaka, svedoče o našoj tradiciji i to je u stvari naš zajam låna pengar utan ränta za budućnost. A u ovom uporištu se nalazi i koren svake religije.…

Rad sa tinejdžerima

Potpuno ste u pravu kada pomislite kako vaspitavanje tinejdžera može da bude velika obaveza i još veći izazov, ali činjenica koje treba da budete svesni jeste da oni zaista imaju veliku snagu i da jednom kada se ta snaga postavi u pravi tok može da postane ogromna kreativna pokretačka sila.

Za početak nije loše upoznati se sa tradicionalnim shvatanjem mladih ljudi. U plemenima koja još uvek žive po praistorijskim pravilima mladi ljudi moraju da prođu kroz postupak inicijacije. Za devojke to je trenutak kada prvi put dobijaju menstruaciju i od tada se računaju u odrasle žene. Na svečanoj ceremoniji uvode se u ženski svet i od tog momenta njima se prenose znanja o pripremanju hrane, odeće, nezi dece i pronalaženju lekovitog bilja. Mladi dečaci sa druge strane i po onoj staroj izreci: „Inicirajte momke, inače spaliće nam selo.“ odlaze u lov i u tim trenucima su izazvani da učine neko herojsko delo, jer se drugačije neće moći nazvati muškarcima. Ovo može da bude ulov poprilično velike i nezgodne životinje, strahovita fizička izdržljivost koja je testirana u teškim vremenskim uslovima ili prosto borba sa nekim drugim muškarcem.

Na ovaj način, mlađi pripadnici plemena su stavljeni pred ozbiljna iskušenja i vrlo su svesni da ih zajednica neće prihvatiti sa poštovanjem ukoliko ne ispune zahteve. Čitavo (Norway) njihovo detinjstvo je suštinski koncipirano u pravcu da je čast biti odrastao pripadnik plemena ili porodice, nastaviti tradiciju i pronaći nove i bolje načine napretka za sve. A ovo je princip koji je nas kao rasu vodio ka modernizaciji kroz celu istoriju.

Međutim, današnja vremena su nam donela koncept „puberteta“ ili period usaglašavanja hormona kod mlađih ljudi i naše uverenje da ih treba pustiti da rade šta žele počinje puno da nas košta. Mladi ljudi su dezorjentisani, često destruktivni i još češće depresivni. Oni, generalno gledano, žive bez ikakvih obaveza, osim što se od njih očekuje da završe školu, usmereni su jedni na druge, a još uvek ne znaju i ne umeju da se prilagode realnom svetu i vrlo surovim uslovima opstanka koji vladaju u njemu.

Greška koja se često javlja u civilizovanom društvu je neprekidan razgovor o tekućim problemima i cela ta psihološka filozofija da se razgovorom može pronaći rešenje. Razgovor nikako nije loša stvar, ali on ne može da eliminiše frustraciju koja se skuplja nekanalisanom energijom. To može samo fizički rad koji je kombinovan sa kognitivnim procesima.

Ako u svojoj porodici gajite tinejdžera ili ako morate da radite sa njima kao predavač, najbolje rezultate ćete postići ako ih aktivirate da se fizički angažuju u nekom pravcu gde oni vide smisao. U istočnjačkim školama je potpuno uobičajeno da đaci umesto čistačica kompletno čiste svoj prostor, što uključuje i toalete i dvorišta, a redovna i dnevna fizička kultura se podrazumevaju. Uz sitne kućne poslove koje možete da im zadajete na nedeljnoj osnovi, dajte im i dan ili dva kada oni kuvaju ručak i obavezno ih uslovite da idu na treninge bilo koje vrste sporta ili plesa.…

Plesom se zaista stiže do zvezda

Verovatno ste često imali priliku da gledate plesne parove u toku takmičenja i da se divite njihovoj koreografiji i kostimima. I sigurno ste pomislili da je taj vrhunski oblik ovog sporta nešto što vi lično teško da možete da dostignete. Ali ste pri tom zaboravili i najvažnije socijalne aspekte zbog kojih je ples i nastao u samu zoru čovečanstva.

Plesom se izražavaju osećanja slavlja, frustracije ili straha. I na samom početku pored ritualne svrhe zajedništva u plemenu ples je služio i za odabir idealnog životnog partnera. U ona stara vremena muškarci nisu imali pravo tek tako da priđu ženama i počnu romansu. Žene su pripadale svojim očevima i porodicama, i jedini način da im budete bliže bio je samo u trenucima dozvoljenih proslava. Tako su muškarac i žena imali pravo da kratko razgovaraju i da se zajedno kreću. A od same procene tog zajedničkog kretanja zavisila je i njihova budućnost kao para.

Muškarac, žena i suština njihovog odnosa

Muškarac u plesu vodi i on se uobičajeno kreće unapred dok planira sledeće korake i ima pregled nad celom teritorijom, u ovom slučaju – plesnom dvoranom. On ne samo da mora da razmišlja unapred da li će partnerki biti udobno u njegovom naručju, već mora da osmisli i budućnost kreirajući koreografiju tako da njoj bude zabavno i interesantno, i pri tom mora da kontroliše i sva kretanja oko sebe da ne bi došlo do sudaranja i nezgodnih situacija.

Za to vreme žena mora da pokaže da je sposobna da prati u ritmu svog partnera, da ga zabavi ili zainteresuje i da mu potpuno veruje, jer se ona kreće unazad i ne zna šta se dešava iza njenih leđa. Po istim ovim principima, a koji su utemeljeni u hormonalnim razlikama između mužjaka i ženke, funkcioniše i život. U tih nekoliko minuta koliko traje muzika vi možete potpuno sigurno da procenite da li bi mogli da živite sa nekim u braku i da zajedno napredujete uz zabavljanje ili nerviranje. Ako procenite da kao par niste sposobni da odigrate jedan ples kako treba, ništa loše se neće desiti. Prosto ćete se zahvaliti jedno drugom i otići da plešete sa drugim partnerima.

Socijalne dobrobiti plesa

Izbor idealnog životnog partnera je zato osnova svih plesova koji se igraju u dvoje, ali pored toga samo bavljenje ovim sportom doneće još neke vrlo važne dobrobiti. Prvo, proširićete krug svojih prijatelja sasvim sigurno, takođe i usput postaćete sigurniji u svoj nastup, način ophođenja i celokupno kretanje. Sa tim u vezi interesantno je spomenuti da najbolji borilački instruktori uvek jesu i najbolji plesači, zato što je kretanje osnova svake uspešne borbe. O tome se čak govori i u drevnom indijskom spevu Mahabharata u kome je Arđuna lično, kao najveći borac svih vremena, jedno vreme proveo kao instruktor plesa učeći dvorske dame da igraju.

Za žene sa druge strane, ples automatski dovodi do bolje forme i držanja tela, kondicija se stiče neosetno, ali uz sve to, žene disciplinovano vode računa i o svom izgledu, i zbog toga su uvek doterane i pažljivo obučene.

Sve ovo trebalo bi da vas uputi da makar pokušate i naučite osnovne korake standardnih i latino plesova, jer od socijalnih kontakata na plesnom podijumu može da zavisi i vaša poslovna karijera, kao i dalje napredovanje u životu.…

Kako prepoznati nasilje

Nasilje u porodici ili u bilo kom drugom odnosu između ljudi se nikada ne pojavljuje iznenada, niti je to pojava koja se desila jednom i više neće. Nemojte se zavaravati, niti samoobmanjivati, jer nasilni odnosi mogu da dovedu do jako teških posledica, čemu smo i svedoci u poslednje vreme.

U suštini, u nasilne odnose ulaze osobe koje su odrastale u nasilnim porodicama ili su zarad ekonomskog stanja morale da trpe mnoge muke. To nisu isključivo žene koje su imale oca nasilnika, a majku koja je trpela, žrtve vrlo često i skriveno mogu da budu i muškarci, samo što se o ovom aspektu, najviše psihološkom, najmanje i govori. Ipak generalno gledano, žene su više izložene fizičkom, a muškarci psihološkom nasilju. I gledano po obrazovnoj ravni, intelektualci više primenjuju mentalne tehnike manipulacije, dok niže obrazovano stanovništvo voli fizički da se razračunava.

Faze razvoja nasilja

Zaista su retke situacije u kojima mladić vaših snova koji je bio idealan, pažljiv i romantičan u vezi, posle venčanja iznebuha počinje da vas tuče. Ovo nije nemoguće, ali je vrlo neuobičajeno. Ono po čemu se generalizuju nasilnici su faze koje primenjuju. Na samom početku budućni nasilnik ispoljiće ljubomoru. Ovo nije ona slatka mala muška ljubomora, kada vaš partner želi da se uveri da pripadate samo njemu, već patološka priča. On će malo po malo počinjati da kontroliše svaki vaš korak, malo kasnije zabranjivaće vam da se viđate čak i sa rodbinom i prijateljicama, i na taj način će vam suziti krug kretanja. Sledeća faza je novac. U slučaju da zarađujete manje od njega postaćete predmet podsmeha zbog svog „siromaštva“ i u specijalnim ili prazničnim danima nećete moći da se nadate da ćete dobiti makar mali simbolični poklon, jer to, prosto, ne zaslužujete. U slučaju da zarađujete više od njega, pokušaće da vam uvrti u glavu osećanje krivice i istim tim osećanjem izvlačiće vam novac bez pardona.

Put bez povratka

Sledećih nekoliko faza počinju da se stapaju, kako psihološka manipulacija napreduje dalje. Bićete bombardovani osećanjem krivice šta god i kako god da uradite, a odmah za njim u srce će vam biti usađen strah. Jer, vi kao neposobna osoba možete biti i kažnjeni time što će vas nasilnik ostaviti. Ova pretnja u situaciji kada više nemate podršku porodice i prijatelja, jer ste morali da se udaljite od njih, pa vam je zatim sistematski uništavano samopouzdanje, izaziva jezu kod žrtve i ona je tada spremna za sledeće korake psihološkog maltretiranja.

I dok se u žrtvinom srcu i glavi smenjuju bezumni strahovi pomešani sa krivicom za koju joj nikada nije jasno zašto i odakle je došla, počinje direktno ponižavanje ličnosti, za kojima vrlo brzo sleduje pretnja fizičkom silom, a zatim i realno fizičko iživljavanje. Ova poslednja faza može da se okonča i kao teško krivično delo posle kog prijatelji i rodbina počnu da razmišljaju da li su ikako mogli da spreče ovakav ishod. Ali tada jeste prekasno.

Da sebe ili nekog bliskog ne bi doveli u ovu situaciju najbolje je prvo decu vaspitavati da rastu slobodna, samouverena, ali i oprezna. Tako će jednog dana na vreme moći da osete da li je neka njihova ljubavna ili prijateljska veza zdrava ili ne. A u slučaju da sumnjate da neko u vašoj blizini možda upravo preživljava faze ove vrste psihičke manipulacije najbolje je da tu osobu pokušate da vratite u zaštitni krug zajednice i tako je izvučete iz teške situacije u kojoj se nalazi, dok je još uvek vreme.…

Kako vaspitati malo dete

Sigurno ste makar jednom prisustvovali onim jako ružnim situacijama po supermarketima kada malo dete počne da divlja i histeriše zato što mama ili tata odbijaju da mu kupe nešto. I moguće je da ste mučno posmatrali slične dogodovštine u javnom prevozu. Neki od nas se u takvim trenucima obično sete one naše tradicionalne izreke da je batina iz raja izašla, dok drugi prosto zaključe da dete nije vaspitano kako treba.

Zato je najbolje početi od samog rođenja. Dete se prvo disciplinuje hranjenjem. Odmah po rođenju treba dojenje rasporediti na svaka tri sata, ne da bi se tako malom detetu dokazivalo ko je glavni u kući, već iz prostog razloga što između hranjenja može da spava neometano cela tri sata, a zatim kada je zdravo jako gladno, kako se to kaže, valjano sisa. U ista ova tri sata majčine grudi se potpuno pune mlekom tako da se oboje navikavaju na ovaj ritam. Davanje detetu da sisa kad god mu padne na pamet je loše iz više razloga. Prvo, povući će par puta, pa će zaspati, i to će tako trajati unedogled. Niti će imati ritam spavanja, što je strahovitno važno za rast u prvim danima, niti će valjano jesti. O majčinim grudima da ne govorimo. Žena mora da ima pravilan ritan praženjenja mleka i zato se grudi prazne potpuno posle svakog podoja, a za sledeća tri sata se ponovo napune.

Na ovaj način od samog početka života usvaja se prirodan ritam i nekih šest meseci kasnije beba sve manje sisa noću i privikava se na dnevno/noćni ritam. Sledeći prirodan korak jeste da svoju bebu kupate u rano veče i odmah je stavljate da spava. Nikakvi dragi gosti nisu dozvoljeni u kući posle 8 uveče i mora da se zna da je bebin odmor i san najvažnija stvar za vašu porodicu. Jednog lepog dana ponovo ćete imati svoj društveni život, ali ako ove početne dane svog deteta žrtvujete zarad sedeljki sa rodbinom i prijateljima, kasnije možete i da zažalite.

Sledeća greška koja se često čini u tim početnim godinama je davanje detetu hrane, a naročito slatkiša upravo u vreme kada ne treba da jede, a zatim slede one mučne situacije u doba obroka kada se majke dovijaju da nahrane dete redovnim obrocima. Lek za ovaj problem je jako jednostavan. Nemojte malom detetu davati bilo šta procesirano, što se prodaje u prodavnicama u kesicama ili kutijama. Spremajte prirodnu hranu i hranite dete samo u doba obroka. Ukoliko odbija da jede, nemojte se nervirati. Sklonite hranu i ne dajte mu ništa do sledećeg obroka, za koji će biti zaista gladno.

I ne zamenjujte vaspitanje televizorom ili računarom. Tih početnih pet do deset godina ima samo da prolete pred vašim očima i imaćete već psihološki potpuno formirano stvorenje ispred sebe. Zato nemojte propustiti te godine da svoje dete vaspitate tako što ćete ga učiti suštini. Pored redovnog spavanja i hranjenja, provodite vreme napolju, po svakom vremenu i istražujte zajedno. Nemojte da se fokusirate na razgovore, već na akcije, jer su to sećanja koja će dete nositi u sebi celog života.

Na ovaj način, neosetno, ali vrlo suptilno vaspitaćete svoje dete na najlakši, ali i najuspešniji mogući način.…