Muževi i žene – večita tema

Dvadeseti vek je doneo mnoge prodore na polju nauke i tehnologije, ali isto tako i na polju socijalnih istraživanja i promena koje su brzo sledile promene uslova života. Porodica se kao i uvek prva našla na meti ovih promena i zarad očuvanja ekonomske stabilnosti sve više žena je ušlo u tržišnu trku razapinjući se između obaveza koje imaju prema deci i mužu, i obaveza koje moraju da ispunjavaju na poslu. Nekada je muškarac bio taj, u najčešćem broju slučajeva, koji je izlazio u „spoljašnji“ svet i donosio svojoj porodici novac ili hranu. Na ženi je bilo da uređuje „unutrašnji“ svet tako što se brinula o higijeni, hrani i vaspitanju dece. Ali pravila su se promenila i porodice su počele da se raspadaju.

Žena koja se našla razapeta sada balansirajući između ova dva sveta počela je da pronalazi utehu u feminizmu koji je svoj vrhunac dostigao u drugoj polovini prošlog veka. Ovaj pokret je imao pravo kada je isticao ekonomsku neravnopravnost i potrebu žene da ima vremena i za sebe i svoje potrebe. Ali klatno promena se zanelo malo više i žene su platile danak u onim situacijama kada su zarad svojih potreba ostajale bez bračnog partnera ili su bile primorane da same vaspitavaju i podižu decu. Mnoge generacije takve dece su odrastale samo sa jednim roditeljom, što je posledično oblikovalo njihove karaktere u pravcu usamljenih života.

Poslednjih godina pravac promena se vraća nazad ka porodici i ljudi sve više uviđaju da je zajednica žene i muškarca nešto čime smo programirani od strane biologije, što ume da bude naporno i izazovno, ali je isto tako i prirodno i zaštićujuće za oba partnera u zajednici.

Pre više od 12 godina objavljena je knjiga dr. Lore Žlesinger „Pravilna nega i ishrana muževa“. I iako ovaj naslov nosi određenu komičnu konotaciju, knjiga je odlično napisana prenoseći iskustva ove doktorke tokom radijskih emisija sa direktnim uključivanjem slušalaca i tokom zakazanih sesija u njenoj ordinaciji. U previše slučajeva žene su se žalile na ponašanje svojih muževa, potpuno prenebregavajući činjenicu da same mogu da utiču na njih. Koristeći dobru organizaciju kućnih poslova i svesnost da je njihova porodica, a naročito muž, najvažnija stavka u životu, važnija od prijateljica, majke ili gubljenja vremena, velika većina ovih žena uspela je da postigne bračnu harmoniju i „saradnju“ sopstvenog muža.

Naravno da postoje situacije fizičkog i psihološkog nasilja koje se javljaju u nekim porodicama, ali u ovoj knjizi se spominjuju uobičajene frustrirajuće situacije i najefektivnija rešenja za njih. Uz malo više pažnje prema potrebama svog muža, više nežnosti i svakako poštovanja, svaki „standardni“ suprug će se brzo iz mrzovoljnog i nesaradljivog čoveka u prolazu pretvoriti u divnog, snažnog i romantičnog muškarca. Knjiga je napisana u duhovitom, realnom tonu, sa mnoštvom primera za svaku situaciju i odličnim rešenjima kada su umešana deca, njena ili njegova familija ili prijatelji i sve što može da vam padne na pamet.

Ako je vaš brak ušao u kolotečinu i osećate kao da se ne razumete, ili ako tek planirate da uđete u brak, a želeli bi da ta zajednica izgleda i funkcioniše lepo do kraja života, ovo je knjiga koju svakako treba da pročitate i to nekoliko puta.

Da biste pronašli više članaka na ovu temu, posjetite http://www.penge247.dk/.…

Rad sa tinejdžerima

Potpuno ste u pravu kada pomislite kako vaspitavanje tinejdžera može da bude velika obaveza i još veći izazov, ali činjenica koje treba da budete svesni jeste da oni zaista imaju veliku snagu i da jednom kada se ta snaga postavi u pravi tok može da postane ogromna kreativna pokretačka sila.

Za početak nije loše upoznati se sa tradicionalnim shvatanjem mladih ljudi. U plemenima koja još uvek žive po praistorijskim pravilima mladi ljudi moraju da prođu kroz postupak inicijacije. Za devojke to je trenutak kada prvi put dobijaju menstruaciju i od tada se računaju u odrasle žene. Na svečanoj ceremoniji uvode se u ženski svet i od tog momenta njima se prenose znanja o pripremanju hrane, odeće, nezi dece i pronalaženju lekovitog bilja. Mladi dečaci sa druge strane i po onoj staroj izreci: „Inicirajte momke, inače spaliće nam selo.“ odlaze u lov i u tim trenucima su izazvani da učine neko herojsko delo, jer se drugačije neće moći nazvati muškarcima. Ovo može da bude ulov poprilično velike i nezgodne životinje, strahovita fizička izdržljivost koja je testirana u teškim vremenskim uslovima ili prosto borba sa nekim drugim muškarcem.

Na ovaj način, mlađi pripadnici plemena su stavljeni pred ozbiljna iskušenja i vrlo su svesni da ih zajednica neće prihvatiti sa poštovanjem ukoliko ne ispune zahteve. Čitavo (Norway) njihovo detinjstvo je suštinski koncipirano u pravcu da je čast biti odrastao pripadnik plemena ili porodice, nastaviti tradiciju i pronaći nove i bolje načine napretka za sve. A ovo je princip koji je nas kao rasu vodio ka modernizaciji kroz celu istoriju.

Međutim, današnja vremena su nam donela koncept „puberteta“ ili period usaglašavanja hormona kod mlađih ljudi i naše uverenje da ih treba pustiti da rade šta žele počinje puno da nas košta. Mladi ljudi su dezorjentisani, često destruktivni i još češće depresivni. Oni, generalno gledano, žive bez ikakvih obaveza, osim što se od njih očekuje da završe školu, usmereni su jedni na druge, a još uvek ne znaju i ne umeju da se prilagode realnom svetu i vrlo surovim uslovima opstanka koji vladaju u njemu.

Greška koja se često javlja u civilizovanom društvu je neprekidan razgovor o tekućim problemima i cela ta psihološka filozofija da se razgovorom može pronaći rešenje. Razgovor nikako nije loša stvar, ali on ne može da eliminiše frustraciju koja se skuplja nekanalisanom energijom. To može samo fizički rad koji je kombinovan sa kognitivnim procesima.

Ako u svojoj porodici gajite tinejdžera ili ako morate da radite sa njima kao predavač, najbolje rezultate ćete postići ako ih aktivirate da se fizički angažuju u nekom pravcu gde oni vide smisao. U istočnjačkim školama je potpuno uobičajeno da đaci umesto čistačica kompletno čiste svoj prostor, što uključuje i toalete i dvorišta, a redovna i dnevna fizička kultura se podrazumevaju. Uz sitne kućne poslove koje možete da im zadajete na nedeljnoj osnovi, dajte im i dan ili dva kada oni kuvaju ručak i obavezno ih uslovite da idu na treninge bilo koje vrste sporta ili plesa.…

Kako vaspitati malo dete

Sigurno ste makar jednom prisustvovali onim jako ružnim situacijama po supermarketima kada malo dete počne da divlja i histeriše zato što mama ili tata odbijaju da mu kupe nešto. I moguće je da ste mučno posmatrali slične dogodovštine u javnom prevozu. Neki od nas se u takvim trenucima obično sete one naše tradicionalne izreke da je batina iz raja izašla, dok drugi prosto zaključe da dete nije vaspitano kako treba.

Zato je najbolje početi od samog rođenja. Dete se prvo disciplinuje hranjenjem. Odmah po rođenju treba dojenje rasporediti na svaka tri sata, ne da bi se tako malom detetu dokazivalo ko je glavni u kući, već iz prostog razloga što između hranjenja može da spava neometano cela tri sata, a zatim kada je zdravo jako gladno, kako se to kaže, valjano sisa. U ista ova tri sata majčine grudi se potpuno pune mlekom tako da se oboje navikavaju na ovaj ritam. Davanje detetu da sisa kad god mu padne na pamet je loše iz više razloga. Prvo, povući će par puta, pa će zaspati, i to će tako trajati unedogled. Niti će imati ritam spavanja, što je strahovitno važno za rast u prvim danima, niti će valjano jesti. O majčinim grudima da ne govorimo. Žena mora da ima pravilan ritan praženjenja mleka i zato se grudi prazne potpuno posle svakog podoja, a za sledeća tri sata se ponovo napune.

Na ovaj način od samog početka života usvaja se prirodan ritam i nekih šest meseci kasnije beba sve manje sisa noću i privikava se na dnevno/noćni ritam. Sledeći prirodan korak jeste da svoju bebu kupate u rano veče i odmah je stavljate da spava. Nikakvi dragi gosti nisu dozvoljeni u kući posle 8 uveče i mora da se zna da je bebin odmor i san najvažnija stvar za vašu porodicu. Jednog lepog dana ponovo ćete imati svoj društveni život, ali ako ove početne dane svog deteta žrtvujete zarad sedeljki sa rodbinom i prijateljima, kasnije možete i da zažalite.

Sledeća greška koja se često čini u tim početnim godinama je davanje detetu hrane, a naročito slatkiša upravo u vreme kada ne treba da jede, a zatim slede one mučne situacije u doba obroka kada se majke dovijaju da nahrane dete redovnim obrocima. Lek za ovaj problem je jako jednostavan. Nemojte malom detetu davati bilo šta procesirano, što se prodaje u prodavnicama u kesicama ili kutijama. Spremajte prirodnu hranu i hranite dete samo u doba obroka. Ukoliko odbija da jede, nemojte se nervirati. Sklonite hranu i ne dajte mu ništa do sledećeg obroka, za koji će biti zaista gladno.

I ne zamenjujte vaspitanje televizorom ili računarom. Tih početnih pet do deset godina ima samo da prolete pred vašim očima i imaćete već psihološki potpuno formirano stvorenje ispred sebe. Zato nemojte propustiti te godine da svoje dete vaspitate tako što ćete ga učiti suštini. Pored redovnog spavanja i hranjenja, provodite vreme napolju, po svakom vremenu i istražujte zajedno. Nemojte da se fokusirate na razgovore, već na akcije, jer su to sećanja koja će dete nositi u sebi celog života.

Na ovaj način, neosetno, ali vrlo suptilno vaspitaćete svoje dete na najlakši, ali i najuspešniji mogući način.…

Izazov našeg školstva

Budimo iskreni, sistem obrazovanja kako je koncipiran pre par stotina godina više nije odgovarajući nigde u svetu, i nismo samo mi ovde na Balkanu pod uticajem zastarelih načela obrazovanja, ali se u ovim krajevima izuzetno oseća u ekonomskom i psihološkom smislu kako su loši efekti ovog tipa edukacije i koliko bi trebalo da se što pre prilagodimo zahtevima novog doba ne bi li se izvukli iz beskrajno duge ekonomske krize.

Organizacija obrazovanja

Suočeni smo sa činjenicom da se naše škole još uvek ravnaju po principu da će osoba završiti svoje obrazovanje, pronaći posao i provesti svoj radni vek radeći samo jednu stvar i za svoj rad biti nagrađena po zakonima utvrđenim socijalnim merilima. Problem je samo u tome što ovo pravilo ne važi već duže od jednog veka.

Danas se od mladog čoveka očekuje da već u toku školovanja počne da razmišlja o svojoj finansijskoj budućnosti, da ulaganje u penzioni ili osiguravajući fond ne sme da bude jedini izvor prihoda u starosti i da niko nije rođen da radi samo jedan tip posla u toku celog svog života. Takođe, svakog dana možemo da čujemo priče o uspešnim ljudima koji su prekinuli svoje školovanje da ih ne bi kočilo u toku izgradnje poslovne imperije, a da bi kasnije ulagali ogrome svote novca u obrazovanje sopstvene dece šaljući ih u specijalne škole sa fantastičnim kredibilitetom u bilo kom kraju sveta.

Kako uspeti u životu

Naravno da nije suština u novcu, i naravno da još uvek važe načela dobrote, socijalne pravde i stremljenja ka novim prodorima u nauci, tehnologiji i umetnosti. Ali onaj ko ima novac ima i moć, i što pre naučimo našu decu da razmišljaju tržišno – to će bolje proći u životu. Uz ovu činjenicu naravno ne treba zaboraviti da smo svi mi na Balkanu predugo živeli u državama socijalističke orjentacije, i da smo se navikli da se država brine o našim platama, stanovima i svim ostalim potrebama. A to je u realnim uslovima neodrživo. Decu treba vaspitavati da niko osim njih samih neće moći da im obezbedi krov nad glavom, hranu i lekove u slučaju potrebe. Sve će morati sami. I što pre usvoje ovu filozofiju to će im kasnije biti lakše da prihvate životne istine.

I uopšte nije bitno da li je neko talentovan za baletski ples, slikanje, grafički dizajn, vožnju gradskog autobusa ili berzansko poslovanje, bitno je naučiti te mlade ljude da misle, da logički koncipiraju svoju budućnost bez obzira na to koji tip posla ih trenutno najviše privlači. U našim školama, osnovnim i srednjim, gubi se jako puno vremena na priče o temama koje odavno nisu ni bitne ni primenljive u realnim uslovima. Sami predavači se nalaze van potreba novog vremena i ne znaju šta je to bitno, pa se tako umesto modernih tipova programiranja uče odavno zastareli programski jezici, unutar predmeta kao što su građansko ili versko vaspitanje deca pretežno spavaju, a tu negde za njima kaskaju i socijalne nauke.

Naša deca danas ne znaju osnove geopolitike, od koje poslovni uspeh najviše zavisi, ne umeju da plasiraju svoje ideje, da ih razvijaju u isplativom pravcu, da planiraju svoju budućnost. Diplome služe samo pro forme, a realni život počinje tek pošto se oslobode lanaca škole i shvate da će tek sada morati zaista da uče prave stvari.

Vreme nam ističe i nove generacije su zbog našeg odugovlačenja mentalno zakinute i nesposobne da krenu dalje. A efekti se itekako ogledaju u ekonomijama država na Balkanu.