Fizička kultura za najmlađe

Svaki roditelj se u jednom trenutku zapitao kada je i da li je pravo vreme da dete počne da trenira neki sport, i da li je uopšte dete talentovano i valja li ga terati da radi nešto što u suštini ne želi. Ali ove dileme su uslovljene našim modernim načinom života i dešavaju se zato što zaboravljamo osnovne postulate materjalnog sveta. Mi jesmo kreirani da bi se kretali i bilo koji oblik pokretanja je uvek dobrobitan za telo.

Mala deca su u svakoj sekundi preplavljena produkcijom hormona rasta i ovo ih čini stalno razigranim i raspoloženim. Nama odraslima to može da izgleda zamorno, ali je vrlo bitno da shvatimo da ovu nepresušnu dečiju energiju treba da uputimo u dobrom pravcu, inače će se pretvoriti u destrukciju. Setite se samo koliko puta ste mogli da vidite nečije dete kako histeriše ili prosto divlja na javnom mestu, dok roditelj pokušava da primeni sve moguće psihološke pristupe i ubeđivanja, ili na kraju krajeva ne radi ama baš ništa nadajući se da će situacija da se promeni sama od sebe.

Od psiholoških tehnika nema neke valjane pomoći u tim mladim godinama. Potrebno je, ne da gušite tu energiju, već da je usmerite kako bi samo dete jednom kada odraste umelo da se nosi sa živtnim stresovima.

Još dok nije prohodalo, već samo puzi, možete početi da učite svoju bebu raznim igricama sakrivanja ili jurenja po sobi. Malo kasnije kada već hoda, slobodno se igrajte napolju, ali na mekanoj i sigurnoj podlozi, svih onih igrica prevrtanja, skakanja, svega što može da prati sa loptom ili nekim zgodnim pomagalom. Od treće i četvrte godine situacija se drastično menja u korist dečije koordinacije nad sopstvenim telom, pa tada treba da iskoristite sve čari gimnastike koju možete da izvedete zajedno u parku, grupnih igara i takmičenja. Uz ovo uvek dobro dođe i oprezno i od vaše strane kao roditelja, kontrolisano penjanje po drveću ili penjalicama na igralištu.

Negde od pete godine potrebno je da detetu pokažete šta sve postoji u svetu kreativne „zabave“ i u čemu može da učestvuje, a ne samo posmatra, jer je to deci zaista uvek dosadno. Odvedite svoje dete u plesnu školu, na čas baleta, ali ne zaboravite da odete i na čas aikidoa, karatea, atletike, plivanja ili tenisa. Sport nije i ne treba da bude skup, i ukoliko nemate novca ili vremena da samo sedite i čekate da se detetu završi trening, pronađite klub u kome možete da vežbate zajedno ili odvojite par dana u toku sedmice kada ćete u obližnjem parku da vežbate zajedno.

Na ovaj način družićete se vrlo kvalitetno, dete će imate poverenje u vas, a o zdravstvenim dobrobitima za celu porodicu ne treba trošiti ni reči. Borilačke veštine su uvek dobar izbor i za dečake i za devojčice, jer će ih naučiti da dišu pravilno, da se nose sa stresom i da poštuju svoje protivnike. A to su kvaliteti koji će im biti korisni i u kasnijim godinama života. Dečiji sportski timovi, u zavisnosti od specijalizacije, obično rade sa najmlađima od 5 pa sve do 10 ili 12 godina starosti. Nikada nije prekasno da se uključite ili da uključite dete u sportsku aktivnost, ali donja granica zavisi od sposobnosti koordinacije pokreta i sposobnosti da dete prati i ispunjava zahteve instruktora.

Hvala u Meksiko!…

Plesom se zaista stiže do zvezda

Verovatno ste često imali priliku da gledate plesne parove u toku takmičenja i da se divite njihovoj koreografiji i kostimima. I sigurno ste pomislili da je taj vrhunski oblik ovog sporta nešto što vi lično teško da možete da dostignete. Ali ste pri tom zaboravili i najvažnije socijalne aspekte zbog kojih je ples i nastao u samu zoru čovečanstva.

Plesom se izražavaju osećanja slavlja, frustracije ili straha. I na samom početku pored ritualne svrhe zajedništva u plemenu ples je služio i za odabir idealnog životnog partnera. U ona stara vremena muškarci nisu imali pravo tek tako da priđu ženama i počnu romansu. Žene su pripadale svojim očevima i porodicama, i jedini način da im budete bliže bio je samo u trenucima dozvoljenih proslava. Tako su muškarac i žena imali pravo da kratko razgovaraju i da se zajedno kreću. A od same procene tog zajedničkog kretanja zavisila je i njihova budućnost kao para.

Muškarac, žena i suština njihovog odnosa

Muškarac u plesu vodi i on se uobičajeno kreće unapred dok planira sledeće korake i ima pregled nad celom teritorijom, u ovom slučaju – plesnom dvoranom. On ne samo da mora da razmišlja unapred da li će partnerki biti udobno u njegovom naručju, već mora da osmisli i budućnost kreirajući koreografiju tako da njoj bude zabavno i interesantno, i pri tom mora da kontroliše i sva kretanja oko sebe da ne bi došlo do sudaranja i nezgodnih situacija.

Za to vreme žena mora da pokaže da je sposobna da prati u ritmu svog partnera, da ga zabavi ili zainteresuje i da mu potpuno veruje, jer se ona kreće unazad i ne zna šta se dešava iza njenih leđa. Po istim ovim principima, a koji su utemeljeni u hormonalnim razlikama između mužjaka i ženke, funkcioniše i život. U tih nekoliko minuta koliko traje muzika vi možete potpuno sigurno da procenite da li bi mogli da živite sa nekim u braku i da zajedno napredujete uz zabavljanje ili nerviranje. Ako procenite da kao par niste sposobni da odigrate jedan ples kako treba, ništa loše se neće desiti. Prosto ćete se zahvaliti jedno drugom i otići da plešete sa drugim partnerima.

Socijalne dobrobiti plesa

Izbor idealnog životnog partnera je zato osnova svih plesova koji se igraju u dvoje, ali pored toga samo bavljenje ovim sportom doneće još neke vrlo važne dobrobiti. Prvo, proširićete krug svojih prijatelja sasvim sigurno, takođe i usput postaćete sigurniji u svoj nastup, način ophođenja i celokupno kretanje. Sa tim u vezi interesantno je spomenuti da najbolji borilački instruktori uvek jesu i najbolji plesači, zato što je kretanje osnova svake uspešne borbe. O tome se čak govori i u drevnom indijskom spevu Mahabharata u kome je Arđuna lično, kao najveći borac svih vremena, jedno vreme proveo kao instruktor plesa učeći dvorske dame da igraju.

Za žene sa druge strane, ples automatski dovodi do bolje forme i držanja tela, kondicija se stiče neosetno, ali uz sve to, žene disciplinovano vode računa i o svom izgledu, i zbog toga su uvek doterane i pažljivo obučene.

Sve ovo trebalo bi da vas uputi da makar pokušate i naučite osnovne korake standardnih i latino plesova, jer od socijalnih kontakata na plesnom podijumu može da zavisi i vaša poslovna karijera, kao i dalje napredovanje u životu.…

Borilačka načela

oslednjih godina, i to najviše pod uticajem kompjuterskih igrica i filmova koji se pretežno bave mitološkim pričama, mlađi ljudi, ali i svi ostali su sve više počeli da se okreću borilačkim veštinama. I ovaj trend je vrlo pozitivan zato što prvenstveno utiče na poboljšanje zdravlja, ali sa sobom nosi i mnoge druge važne dobrobiti.

Ako ste zainteresovani da uđete u borilački svet, ali vam ništa nije poznato, možda je najbolje da shvatite neka osnovna pravila. Postoje veštine koje su nastale pre jednog, dva ili dvadeset vekova. I ovo su tradicionalne odbrambene tehnike. Najpoznatije su one koje dolaze sa istoka kao što su tai boks, boks stil borbe u kojoj se koriste udarci i rukama i nogama, kali-eskrima, veština koja se zasniva na borbi palicama i noževima, zatim razne vrste borenja najčešće rukama kao što su karate ili aikido, i koje poseduju specifične tipove hvatova ili poluga, parterne borbe kao što je grčko-rimski stil rvanja, a koji je danas daleko popularniji u formi greplinga ili brazilske džiudžice, i mnoge druge veštine.

Pored ovih tradicionalnih, koji su karakteristični i po dodeli zvanja ili pojaseva, jasnoj hijararhiji i određenim ritualnim načinima počinjanja i okončavanja borbi, postoje i moderni sistemi borenja od kojih su dva najznačajnija u svetu ruska Sistema i izraelska Krav maga. Ova dva tipa obuke su takozvani integralni načini borenja koji u sebi sadrže najbitnija učenja drevnih veština i potpuno odbacuju hijerarhiju i ritualno utvrđen tok borbe. Od polaznika se očekuje da su spremni da se bore na bilo kom tipu terena, pod bilo kojim dnevnim i klimatskim uslovima i u bilo kojoj vrsti odeće, a najpogodnija je ona koja se nosi stalno, u „civilnim“ uslovima.

U toku integralnih obuka polaznici uče suštinske zahvate iz različitih veština, pa se tako poluge uče iz aikida, bacanja ili obaranja iz džuda, borba palicama iz eskrime, za borbu na tlu je zadužena brazilska džiudžica, a uz sve to se obrađuju i napadi i odbrane od noža, vatrenog oružja, davljenja i borbe priručnim oružjem. I naravno sve situacije se obrađuju u različitim sredinama kao što su prevozna sredstva, liftovi ili specifični tereni.

Ove dve vrste obuka, ruska i izraelska, koje poprilično liče jer je biomehanika tela ista za sve nas, u početku su bile rezervisane samo za specijalne jedinice vojske, međutim krajem prošlog veka pokazane su i civilima i sada stiču svetsku popularnost. One nisu samo praktične samo kao brza obuka za sopstvenu odbranu, ove veštine takođe uče i neke vojne principe procene prostora i raspoređivanja položaja što ume da bude vrlo značajno u slučaju da je više ljudi ili dece napadnuto istovremeno. U takvim situacijama osoba koja poznaje integralnu borilačku veštinu reagovaće kao pravi vojnik raspoređujući ostale ugrožene osobe na najpogodnije pozicije. I ova vrsta obrazovanja zato postaje vrlo korisna i za sve ostale članove zajednice.

Pored samog borenja, ova dva stila integralnih veština takođe uče i način disanja u situacijama povećanog psihičkog pritiska i osnove pružanja prve pomoći. I zato, ako još uvek niste, možete doći da pogledate kako izgleda obuka u toku treninga i odlučiti da li je to sport za vas. U svakom slučaju, borilačko obrazovanje uvek može da se pokaže korisnom veštinom i u mnogim drugim životnim situacijama.…