Izazov našeg školstva

Budimo iskreni, sistem obrazovanja kako je koncipiran pre par stotina godina više nije odgovarajući nigde u svetu, i nismo samo mi ovde na Balkanu pod uticajem zastarelih načela obrazovanja, ali se u ovim krajevima izuzetno oseća u ekonomskom i psihološkom smislu kako su loši efekti ovog tipa edukacije i koliko bi trebalo da se što pre prilagodimo zahtevima novog doba ne bi li se izvukli iz beskrajno duge ekonomske krize.

Organizacija obrazovanja

Suočeni smo sa činjenicom da se naše škole još uvek ravnaju po principu da će osoba završiti svoje obrazovanje, pronaći posao i provesti svoj radni vek radeći samo jednu stvar i za svoj rad biti nagrađena po zakonima utvrđenim socijalnim merilima. Problem je samo u tome što ovo pravilo ne važi već duže od jednog veka.

Danas se od mladog čoveka očekuje da već u toku školovanja počne da razmišlja o svojoj finansijskoj budućnosti, da ulaganje u penzioni ili osiguravajući fond ne sme da bude jedini izvor prihoda u starosti i da niko nije rođen da radi samo jedan tip posla u toku celog svog života. Takođe, svakog dana možemo da čujemo priče o uspešnim ljudima koji su prekinuli svoje školovanje da ih ne bi kočilo u toku izgradnje poslovne imperije, a da bi kasnije ulagali ogrome svote novca u obrazovanje sopstvene dece šaljući ih u specijalne škole sa fantastičnim kredibilitetom u bilo kom kraju sveta.

Kako uspeti u životu

Naravno da nije suština u novcu, i naravno da još uvek važe načela dobrote, socijalne pravde i stremljenja ka novim prodorima u nauci, tehnologiji i umetnosti. Ali onaj ko ima novac ima i moć, i što pre naučimo našu decu da razmišljaju tržišno – to će bolje proći u životu. Uz ovu činjenicu naravno ne treba zaboraviti da smo svi mi na Balkanu predugo živeli u državama socijalističke orjentacije, i da smo se navikli da se država brine o našim platama, stanovima i svim ostalim potrebama. A to je u realnim uslovima neodrživo. Decu treba vaspitavati da niko osim njih samih neće moći da im obezbedi krov nad glavom, hranu i lekove u slučaju potrebe. Sve će morati sami. I što pre usvoje ovu filozofiju to će im kasnije biti lakše da prihvate životne istine.

I uopšte nije bitno da li je neko talentovan za baletski ples, slikanje, grafički dizajn, vožnju gradskog autobusa ili berzansko poslovanje, bitno je naučiti te mlade ljude da misle, da logički koncipiraju svoju budućnost bez obzira na to koji tip posla ih trenutno najviše privlači. U našim školama, osnovnim i srednjim, gubi se jako puno vremena na priče o temama koje odavno nisu ni bitne ni primenljive u realnim uslovima. Sami predavači se nalaze van potreba novog vremena i ne znaju šta je to bitno, pa se tako umesto modernih tipova programiranja uče odavno zastareli programski jezici, unutar predmeta kao što su građansko ili versko vaspitanje deca pretežno spavaju, a tu negde za njima kaskaju i socijalne nauke.

Naša deca danas ne znaju osnove geopolitike, od koje poslovni uspeh najviše zavisi, ne umeju da plasiraju svoje ideje, da ih razvijaju u isplativom pravcu, da planiraju svoju budućnost. Diplome služe samo pro forme, a realni život počinje tek pošto se oslobode lanaca škole i shvate da će tek sada morati zaista da uče prave stvari.

Vreme nam ističe i nove generacije su zbog našeg odugovlačenja mentalno zakinute i nesposobne da krenu dalje. A efekti se itekako ogledaju u ekonomijama država na Balkanu.