Djeca

Kako vaspitati malo dete

Sigurno ste makar jednom prisustvovali onim jako ružnim situacijama po supermarketima kada malo dete počne da divlja i histeriše zato što mama ili tata odbijaju da mu kupe nešto. I moguće je da ste mučno posmatrali slične dogodovštine u javnom prevozu. Neki od nas se u takvim trenucima obično sete one naše tradicionalne izreke da je batina iz raja izašla, dok drugi prosto zaključe da dete nije vaspitano kako treba.

Zato je najbolje početi od samog rođenja. Dete se prvo disciplinuje hranjenjem. Odmah po rođenju treba dojenje rasporediti na svaka tri sata, ne da bi se tako malom detetu dokazivalo ko je glavni u kući, već iz prostog razloga što između hranjenja može da spava neometano cela tri sata, a zatim kada je zdravo jako gladno, kako se to kaže, valjano sisa. U ista ova tri sata majčine grudi se potpuno pune mlekom tako da se oboje navikavaju na ovaj ritam. Davanje detetu da sisa kad god mu padne na pamet je loše iz više razloga. Prvo, povući će par puta, pa će zaspati, i to će tako trajati unedogled. Niti će imati ritam spavanja, što je strahovitno važno za rast u prvim danima, niti će valjano jesti. O majčinim grudima da ne govorimo. Žena mora da ima pravilan ritan praženjenja mleka i zato se grudi prazne potpuno posle svakog podoja, a za sledeća tri sata se ponovo napune.

Na ovaj način od samog početka života usvaja se prirodan ritam i nekih šest meseci kasnije beba sve manje sisa noću i privikava se na dnevno/noćni ritam. Sledeći prirodan korak jeste da svoju bebu kupate u rano veče i odmah je stavljate da spava. Nikakvi dragi gosti nisu dozvoljeni u kući posle 8 uveče i mora da se zna da je bebin odmor i san najvažnija stvar za vašu porodicu. Jednog lepog dana ponovo ćete imati svoj društveni život, ali ako ove početne dane svog deteta žrtvujete zarad sedeljki sa rodbinom i prijateljima, kasnije možete i da zažalite.

Sledeća greška koja se često čini u tim početnim godinama je davanje detetu hrane, a naročito slatkiša upravo u vreme kada ne treba da jede, a zatim slede one mučne situacije u doba obroka kada se majke dovijaju da nahrane dete redovnim obrocima. Lek za ovaj problem je jako jednostavan. Nemojte malom detetu davati bilo šta procesirano, što se prodaje u prodavnicama u kesicama ili kutijama. Spremajte prirodnu hranu i hranite dete samo u doba obroka. Ukoliko odbija da jede, nemojte se nervirati. Sklonite hranu i ne dajte mu ništa do sledećeg obroka, za koji će biti zaista gladno.

I ne zamenjujte vaspitanje televizorom ili računarom. Tih početnih pet do deset godina ima samo da prolete pred vašim očima i imaćete već psihološki potpuno formirano stvorenje ispred sebe. Zato nemojte propustiti te godine da svoje dete vaspitate tako što ćete ga učiti suštini. Pored redovnog spavanja i hranjenja, provodite vreme napolju, po svakom vremenu i istražujte zajedno. Nemojte da se fokusirate na razgovore, već na akcije, jer su to sećanja koja će dete nositi u sebi celog života.

Na ovaj način, neosetno, ali vrlo suptilno vaspitaćete svoje dete na najlakši, ali i najuspešniji mogući način.…

Fizičko vaspitanje

Većina nas počne rekreativno da se bavi nekim sportskim aktivnostima tek po završetku školovanja. Ovo je obično uslovljeno boljim izgledom, žene žele da istanje noge ili „poprave“ telo po svojim idealnim merilima, a muškarci bi da ojačaju i usput izdefinišu mišiće. U kasnijim godinama sport i rekreacija postaju delovi obaveza, pogotovo uspešnijih ljudi, jer su vrlo svesni da je dobro zdravlje osnova i dobrog života.

Međutim, problem se javlja tu gde ga najmanje očekujemo – među mladim generacijama. Deca koja odrastaju na području Balkana kao po pravilu izbegavaju predmet fizičkog vaspitanja i za ovo postoji više razloga. Kao prvi, naša deca od malena nisu učena ovom tipu svakodnevnh obaveza. Ako neko od roditelja upražnjava bilo koji tip sporta obično svoje dete ne vodi na treninge, a i ako ga vodi, dete tada samo sedi i posmatra šta se dešava, i nije mu dozvoljeno da učestvuje. Očevi generalno ne vode decu sa sobom na fudbalske, tenis ili borilačke treninge, jer ne umeju da vode računa o njima dok su fokusirani na svoje aktivnosti. Majke to mogu, ali njihovi treninzi su neki vid aerobika ili plesa, a mušku decu to obično ne interesuje, dok je za žensku takav vid naprezanja preran i prezahtevan.

Po vrtićima ne postoje obavezni dnevni termini za fizičke aktivnosti, i za razliku od severnih zemalja Evrope gde deca provode obavezno vreme na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove, na Balkanu čim počne da pada slabija kiša mališani se uvode unutra i tako su u stanju da provedu ceo dan. Zbog ovoga naši najmlađi su i zdravstveno najosetljiviji i priroda je za njih jedna velika i opasna nepoznanica.

Prvo traumatično iskustvo u školi je zbog svega ovoga upravo povezano sa časovima fizičkog vaspitanja. Ovaj predmet je od samog početka koncipiran pogrešno, pa tako umesto da se deca prvo uče pokretima koja su samo igra, a tek kasnije postaju organizovane aktivnosti, i na taj način spontano privole da se uključe i sa ljubavlju nastave dalje; ona se momentalno odbijaju i u sebi stvaraju otpor. I dok na školskim odmorima viđamo dečake kako neumorno igraju fudbal, a devojčice preskaču lastiš ili igraju, na samim časovima fizičkog se srećemo sa tom isto grupom dece potpuno nezainteresovanom i malaksalom. I iste ove situacije se ponavljaju po srednjim školama, sa tom razlikom da je sada otpor kod svakog deteta još veći, jer srednjoškolski program zahteva ocenjivanje iz oblasti parterne gimnastike.

Zaista nema ničeg lošeg u parternoj gimnastici koja je proizašla iz sokolskog pokreta još u devetnaestom veku, ali problem pravi činjenica da ona praktično ničemu ne služi osim ako dete nema nameru da se recimo bavi parkurom kasnije u životu, pa je potrebno da ume da hoda po gredi. I to je bukvalno sve. Kolut unapred ili nazad koji se uči na časovima fizičkog obrazovanja nema realnu primenu, niti sme kao takav da se izvede na ulici. Za prave padove i prave krizne situacije potrebno je naučiti borilačka prevrtanja, ali kao da niko nema sluha za ovo. Biomehanika borilačkih veština, zatim orjentalni tipovi istezanja, plesne koreografije i mnoge druge aktivnosti mogle bi jako dobro da se iskoriste i zainteresuju decu da se bave svojim telima i da ih poštuju, ali je za ovo potrebno iz korena promeniti i ovaj deo školskog programa.…

Izazov našeg školstva

Budimo iskreni, sistem obrazovanja kako je koncipiran pre par stotina godina više nije odgovarajući nigde u svetu, i nismo samo mi ovde na Balkanu pod uticajem zastarelih načela obrazovanja, ali se u ovim krajevima izuzetno oseća u ekonomskom i psihološkom smislu kako su loši efekti ovog tipa edukacije i koliko bi trebalo da se što pre prilagodimo zahtevima novog doba ne bi li se izvukli iz beskrajno duge ekonomske krize.

Organizacija obrazovanja

Suočeni smo sa činjenicom da se naše škole još uvek ravnaju po principu da će osoba završiti svoje obrazovanje, pronaći posao i provesti svoj radni vek radeći samo jednu stvar i za svoj rad biti nagrađena po zakonima utvrđenim socijalnim merilima. Problem je samo u tome što ovo pravilo ne važi već duže od jednog veka.

Danas se od mladog čoveka očekuje da već u toku školovanja počne da razmišlja o svojoj finansijskoj budućnosti, da ulaganje u penzioni ili osiguravajući fond ne sme da bude jedini izvor prihoda u starosti i da niko nije rođen da radi samo jedan tip posla u toku celog svog života. Takođe, svakog dana možemo da čujemo priče o uspešnim ljudima koji su prekinuli svoje školovanje da ih ne bi kočilo u toku izgradnje poslovne imperije, a da bi kasnije ulagali ogrome svote novca u obrazovanje sopstvene dece šaljući ih u specijalne škole sa fantastičnim kredibilitetom u bilo kom kraju sveta.

Kako uspeti u životu

Naravno da nije suština u novcu, i naravno da još uvek važe načela dobrote, socijalne pravde i stremljenja ka novim prodorima u nauci, tehnologiji i umetnosti. Ali onaj ko ima novac ima i moć, i što pre naučimo našu decu da razmišljaju tržišno – to će bolje proći u životu. Uz ovu činjenicu naravno ne treba zaboraviti da smo svi mi na Balkanu predugo živeli u državama socijalističke orjentacije, i da smo se navikli da se država brine o našim platama, stanovima i svim ostalim potrebama. A to je u realnim uslovima neodrživo. Decu treba vaspitavati da niko osim njih samih neće moći da im obezbedi krov nad glavom, hranu i lekove u slučaju potrebe. Sve će morati sami. I što pre usvoje ovu filozofiju to će im kasnije biti lakše da prihvate životne istine.

I uopšte nije bitno da li je neko talentovan za baletski ples, slikanje, grafički dizajn, vožnju gradskog autobusa ili berzansko poslovanje, bitno je naučiti te mlade ljude da misle, da logički koncipiraju svoju budućnost bez obzira na to koji tip posla ih trenutno najviše privlači. U našim školama, osnovnim i srednjim, gubi se jako puno vremena na priče o temama koje odavno nisu ni bitne ni primenljive u realnim uslovima. Sami predavači se nalaze van potreba novog vremena i ne znaju šta je to bitno, pa se tako umesto modernih tipova programiranja uče odavno zastareli programski jezici, unutar predmeta kao što su građansko ili versko vaspitanje deca pretežno spavaju, a tu negde za njima kaskaju i socijalne nauke.

Naša deca danas ne znaju osnove geopolitike, od koje poslovni uspeh najviše zavisi, ne umeju da plasiraju svoje ideje, da ih razvijaju u isplativom pravcu, da planiraju svoju budućnost. Diplome služe samo pro forme, a realni život počinje tek pošto se oslobode lanaca škole i shvate da će tek sada morati zaista da uče prave stvari.

Vreme nam ističe i nove generacije su zbog našeg odugovlačenja mentalno zakinute i nesposobne da krenu dalje. A efekti se itekako ogledaju u ekonomijama država na Balkanu.

Kvalitetne i interesantne knjige za čitanje u zimskim noćima

U vreme kada se knjige generalno govoreći jako slabo čitaju, klasici polako padaju u zaborav, a najčešća popularna izdanja jesu praktično slikovnice za odrasle i to u formi kolekcija fotografija neke slavne ličnosti, slavne po svojim zaslugama u oblasti pop-kulture, a ne zbog nauke ili tehnologije; ili još češće priručnici za šminkanje, jedan pisac se posebno izdvaja kako brojem prevedenih i prodatih primeraka svojih dela, tako i kvalitetom svog literarnog izražavanja.

Teri Pračet koji je preminuo pre nekoliko godina iza sebe je ostavio fantastičan opus serije romana o Disk-svetu. Iako su napisani u formi akcionih, komičnih, ali vrlo mudrih dela, ove knjige mogu da čitaju i deca od deset, kao i deca od devedeset godina starosti. Njegov stil je pitak, mašta mu je fascinantna, a svojim znanjem je pokrio maltene sve oblasti ljudskih vrhunaca filozofije, religije, tehnologije, kosmologije ili bilo čega što može da vam padne na um.

Na Disk-svetu koji je u stvari ravna ploča kružnog oblika, koju nose četiri slona, a koji opet stoje na leđima džinovske kornjače koja plovi kroz svemir, možete se susresti sa pomalo izvrnutim situacijama u odnosu na one na koje ste navikli, ali to je potpuno u redu, zato što ovaj Pračetov svemir postoji u sasvim drugoj dimenziji Multiverzuma. Često ćete sresti čarobnjake sa Nevidljivog univerziteta, kao i opake Lenkrške veštice, planinske monahe koji krive i kontrolišu vremenske diskontinuitete, vilenjake, ostarele varvare, Smrt lično, retke klačanske slatkiše, kao i borbe između bogova.

Iako sve ovo deluje poprilično detinjasto, za obrazovanije i načitanije osobe, Pračetove knjige su izvor i podsećanje na sva naša znanja i mitove samo kroz uvrnute situacije i istovremeno duboko ulaženje u suštinu stvari događaja koji su vrlo aktuelni u današnje vreme. Tako je njegov roman iz ove serije „Mali bogovi“ u stvari omaž grčkoj filozofskoj tradiciji u kombinaciji sa srednjovekovnom hrišćanskom ideologijom. I zaista, niko na ovoj planeti ne bi bio u stanju da tako majstorski, i tako komično, ali i tako istinito, poveže ove dve teme.

Ukoliko vas interesuje da poniknete u tajne opere i misterioznih ubistava za vas je „Maskarada“, a ako ste ljubitelj rokenrola „Duševna muzika“ je tu da vas na vrlo čudan način prebaci u paralelni univerzum iz posleratnog doba. „Dame i gospoda“ će vas ubediti da su vilenjaci ipak zli i da izmišljeni mit ima snagu da običnu ženu transformiše u heroja nacije, a „Svetlost čudesnog“ će vas detaljnije uputiti u sve radosti turizma u današnje vreme.

Pračetove knjige su pitke, uzbudljive i nadahnjujuće. I bez obzira na to koliki je vaš stepen opšteg obrazovanja pronaći ćete u njegovim delima savršenu literarnost i fenomenalne tokove pripovedanja. I moći ćete sebi da prekratite vreme u prevozu ili čekaonicama, ali i da uz pažljivo skuvanu šolju čaja provedete fantastično veče u dugim zimskim mesecima. Mnoge njegove knjige iz ovog serijala mogu da se iznajme po bibliotekama, tako da praktično čak nećete imati ni izgovor da trenutno nemate novca za kupovinu. Pozajmite samo jednu, bilo koju, jer je nebitan redosled čitanja, i uverićete se posle par minuta da je pred vama u suštini vrhunsko delo vrhunskog pisca sa početka ovog veka.…

Borilačka načela

oslednjih godina, i to najviše pod uticajem kompjuterskih igrica i filmova koji se pretežno bave mitološkim pričama, mlađi ljudi, ali i svi ostali su sve više počeli da se okreću borilačkim veštinama. I ovaj trend je vrlo pozitivan zato što prvenstveno utiče na poboljšanje zdravlja, ali sa sobom nosi i mnoge druge važne dobrobiti.

Ako ste zainteresovani da uđete u borilački svet, ali vam ništa nije poznato, možda je najbolje da shvatite neka osnovna pravila. Postoje veštine koje su nastale pre jednog, dva ili dvadeset vekova. I ovo su tradicionalne odbrambene tehnike. Najpoznatije su one koje dolaze sa istoka kao što su tai boks, boks stil borbe u kojoj se koriste udarci i rukama i nogama, kali-eskrima, veština koja se zasniva na borbi palicama i noževima, zatim razne vrste borenja najčešće rukama kao što su karate ili aikido, i koje poseduju specifične tipove hvatova ili poluga, parterne borbe kao što je grčko-rimski stil rvanja, a koji je danas daleko popularniji u formi greplinga ili brazilske džiudžice, i mnoge druge veštine.

Pored ovih tradicionalnih, koji su karakteristični i po dodeli zvanja ili pojaseva, jasnoj hijararhiji i određenim ritualnim načinima počinjanja i okončavanja borbi, postoje i moderni sistemi borenja od kojih su dva najznačajnija u svetu ruska Sistema i izraelska Krav maga. Ova dva tipa obuke su takozvani integralni načini borenja koji u sebi sadrže najbitnija učenja drevnih veština i potpuno odbacuju hijerarhiju i ritualno utvrđen tok borbe. Od polaznika se očekuje da su spremni da se bore na bilo kom tipu terena, pod bilo kojim dnevnim i klimatskim uslovima i u bilo kojoj vrsti odeće, a najpogodnija je ona koja se nosi stalno, u „civilnim“ uslovima.

U toku integralnih obuka polaznici uče suštinske zahvate iz različitih veština, pa se tako poluge uče iz aikida, bacanja ili obaranja iz džuda, borba palicama iz eskrime, za borbu na tlu je zadužena brazilska džiudžica, a uz sve to se obrađuju i napadi i odbrane od noža, vatrenog oružja, davljenja i borbe priručnim oružjem. I naravno sve situacije se obrađuju u različitim sredinama kao što su prevozna sredstva, liftovi ili specifični tereni.

Ove dve vrste obuka, ruska i izraelska, koje poprilično liče jer je biomehanika tela ista za sve nas, u početku su bile rezervisane samo za specijalne jedinice vojske, međutim krajem prošlog veka pokazane su i civilima i sada stiču svetsku popularnost. One nisu samo praktične samo kao brza obuka za sopstvenu odbranu, ove veštine takođe uče i neke vojne principe procene prostora i raspoređivanja položaja što ume da bude vrlo značajno u slučaju da je više ljudi ili dece napadnuto istovremeno. U takvim situacijama osoba koja poznaje integralnu borilačku veštinu reagovaće kao pravi vojnik raspoređujući ostale ugrožene osobe na najpogodnije pozicije. I ova vrsta obrazovanja zato postaje vrlo korisna i za sve ostale članove zajednice.

Pored samog borenja, ova dva stila integralnih veština takođe uče i način disanja u situacijama povećanog psihičkog pritiska i osnove pružanja prve pomoći. I zato, ako još uvek niste, možete doći da pogledate kako izgleda obuka u toku treninga i odlučiti da li je to sport za vas. U svakom slučaju, borilačko obrazovanje uvek može da se pokaže korisnom veštinom i u mnogim drugim životnim situacijama.…