Porodični mit u religijama sveta

Dalek smo put prešli od onih vremena kada su se ljudi plašili svega, a najviše nebeskog gneva. Čini se da nas danas više plaši finansijska situacija, a za njom odmah i politička, tako da religija, makar ona ustoličena na zapadnom delu planete, počinje polako da gubi bitku sa ovim prizemnim temama. Ali uprkos brzini modernog života neka načela ostaju ipak večna za sve nas låna pengar.

Suština svake religije

U korenu svake religije je naša pozicija u odnosu na Sunce i sezonske i dnevne ritmove. Međutim, struktura religijskih učenja je zasnovana na dva najvažnija kulta čovečanstva – kultu porodice i kultu umiranja i rađanja. Kult porodice se ogleda u osnovnoj podeli na muški, ženski i neutralni deo Boga, baš kao što je trojstvo suština svega u ovom svemiru. Ako se sećate osnovnih lekcija iz fizike i hemije tada znate da je atom u stvari sačinjen iz protona, neutrona i elektrona. I svaki sitniji deo atoma ponovo podleže ovom „trojnom pravilu“. Konkretno kroz istoriju uvek smo imali oca Boga koji je strašni zaštitnik i još strašniji osvetnik, majku Boga koja ublažava, neguje i hrani, i dete Boga koje nastavlja tradiciju i istražuje dalje.

U hindu religiji prva božanska porodica je predstavljena Šivom, Parvati i Ganešom. Šiva je za razliku od judeohrišćanskih predstava vrhovnog Boga koji je stariji čovek sa bradom i sedi na prestolu na nebesima, opisan kao mlad muškarac u punoj snazi i vrlo nepredviljiv. Parvati je generalno poznata kao blaga i dobra žena, međutim njene verzije su takođe i Kali, Durga, Sarasvati i mnoge druge, koje odslikavaju različita stanja ženskog raspoloženja i njihove posledice. I tako se smatra da najagresivnije situacije i najtamnija iskustva uvek emaniraju iz ženskog principa Boga, a ne iz muškog. I baš zbog ovoga ženska božanstva su poštovana sa popriličnom dozom straha, jer ona mogu da uteše i izleče, ali isto tako i da unište.

Ganeša je njihov prvi sin i on u sebi nosi radoznalost i mudrost koja je iznad znanja. On je takođe i simbol blagostanja, pogotovo porodičnog, jer čemu spajanje muškog i ženskog principa ako ne mogu da proizvedu potomstvo i nastave svoju tradiciju u budućnost?

Zapadna strana priče

Judeohrišćanska tradicija je nastala iz drevnih sumerskih mitova uz jako oslanjanje na egipatsku tradiciju. I u Novom zavetu ponovo se srećemo sa „svetom porodicom“ koja je predstavljena Bogom ocem, Božanskom majkom i sinom Božijim, u liku Isusa Hrista. A zbog vrlo rigidnih shvatanja koja su nastala u doba raspada Zapadnog Rimskog carstva i početkom takozvanog mračnog Srednjeg veka, iz hrišćanske tradicije je nestala Bog-majka, a na njeno mesto je uveden Sveti duh u liku bele golubice, ponovo ženskog pola. U svakom slučaju i uprkos svim intervencijama hrišćanskih zvaničnika kult Bogorodice je opstao i dalje je dominantan način pokazivanja religioznosti, o čemu svedoče i nebrojeni hramovi koji su posvećeni baš njoj.

Žena koja u rukama drži bebu i muškarac koji naoružan stoji ispred njih je osnovna arhetipska slika koju nosimo u sebi još od nastanka čovečanstva. Porodica je svetinja i svi oni parovi muškaraca i žena sve do prvog početnog para naših predaka, svedoče o našoj tradiciji i to je u stvari naš zajam låna pengar utan ränta za budućnost. A u ovom uporištu se nalazi i koren svake religije.